БОГОЈАВЉЕЊЕ
У име Оца и Сина и Светога Духа.
Славећи Богојављење, ми се сећамо и да се Бог показао људима као Тројица и да се Исус јавио људима као Христос. Где се јавио Христос? Где је започео Своје дело?Да ли је отишао у град велики и тамо се јавио у Својој Слави? Или се успео на гору високу, а маса од мноштва хиљада је стајала доле и посматрала Га као некакво чудо? Не! Христос је пошао у пустињу, на реку Јордан, где је Јован крштавао народ…
Адам је желео да се узвиси пред Богом, а Бог се унизио пред човеком. Христос је сишао у воду и прихватио крштење од раба Својега. Дрхтећи, Јован је положио руку на Владара и Бога својега, а Христос је смирено Погнуо Своју главу пред њим. Ова смиреност Христова отворила је небо. Тада су се небеса отворила и зачуо се глас Бога Оца: „Ово је Син Мој љубљени, који је по Мојој вољи… А Дух Свети је сишао са неба на Исуса, потврђујући речи Оца.
Али зашто је Он то обавио управо на води, а не на неком другом месгу? Сетимо се како је Бог стварао свет. Када је Бог стварао небо и земљу, „земља бјеше без обличја и пуста, и Дух Божији дизаше се над водом“. Потом растави Бог земљу и воду, али тако да вода ипак остаде на сваком месту и нужна свему створеном. Човек не може да живи без воде, нити било каква животиња; постоји вода (влага) у ваздуху; узмимо било где грудвицу земље – и тамо постоји вода; постоји вода и у камену, све и ако нам се чини да је тамо нема, па ипак, она постоји и тамо.
Када је човек сагрешио, навукао је гнев Божији не само на себе него и на читаву природу. Човек је круна Божијег стварања; он бејаше постављен за цара природе. А када цар постаде непријатељ Цару другоме, тада и читаво царство његово постаде непријатељско царство. Казна је била намењена не само човеку него и свему створеном /твари/.“
Да би се природа припремила за непропадљивост која ће наступити после судњега дана, Христос је дошао на воде Јордана.
Уронивши у Јордан, Христос је посветио не само воде Јордана него и читаву водену природу, као што и кличе Црква у својим песмама: „Христос се јави да Јордан освети воде“ (Претпразнични тропар), „данас се вода освећује природа“ (Тропар при исходу на Јордан). А пошто се вода свуда налази, онда је осветивши воду Христос тиме осветио све створено, читаву васељену. Христос је припремио природу да би и она осетила добре последице од жртве коју је Он дошао да принесе. Али не само то. Он је води дао моћ да опере и, грехе. Крштење Јованово је било само знак покајања. Хришћашско крштење јесте ново рођење, опроштај свих грехова. Водом је казнио Бог грехове првог света и уништио га је водом у потопу. Водом сада спасава Бог људе кроз тајну крштења.
Тако је Христос на водама Јордана уништио главу змије, како се то поје у црквеним песмама, главу оне змије која је преварила Адама и Еву, али је била побеђена смерношћу Исусовом, открио је људима да је Бог Тројица, осветио воду, а са водом и све створено припремио за прихватање речи опроштаја и за не пропадљивост. И тада је издржавши још једну борбу са ђаволом у пустињи, Христос крекренуо да припрема људе за царство будуће и почео је Своју проповед речима „Покајте се, јер се приближило Царство небеско“ (Мат. 4,17). Тај глас је намењен не само људима који су живели у Христово време већ се тим речима Христос обратио свим људима у свим временима и вековима.
Будимо пажљиви! То нису речи пророка или анђела, него Самога Господа. Покајаћемо се и у посту, који долази, настојаћемо да победимо наше страсти и добијемо опроштај грехова, да бисмо у будућем веку ушли у непропадљиво царство које је припремио Господ. Амин.
Свети Јован Шангајски, Битољ (Србија) 1928. год.
Скочи на садржај
