У име Оца и Сина и Светога Духа,
О првом архиепископу Српском, Светитељу Сави, много је писано и изречено.
И за ових осам и по вијекова који нас дијеле од његовог упокојења у Трнову, истина је да је његов лик све свјетлији, мистичнији и интересантнији. Његова личност остаје да нам заувијек буде актуелна, као што је актуелна и наука којој се он приљубио и која је њега осветила Духом Божијим. Та наука је Јеванђелска наука, и она никад не застарјева, по ријечима Светог нам Николаја Жичког.
Свети Сава сам је прокрчио пут који води ка Истини и вјечном животу. Он сам стао је на камен темељац и на њему је изидао своје Свето дјелање. Својом вољом потпуно се прионуо уз небеса, уз Васкрслог Господа Исуса Христа, уз вјеру праву. Зато је њега Бог прославио на земљи. И сав род његов, сви ми кличемо Господу да је он, Свети Сава највећи Србин који је икада постојао. Слично ријечима Господњим које је рекао за Светог Јована Крститеља; да је он највећи од свих рођених људи.
Знао је Свети Сава да донесе праву одлуку у прави час и да је потпуно и снажно спроведе у дјело. Када је напуштао своје родитеље напустио је престо земљски, славу овога свијета, уживања, почасти и сласти. Одрекао се свега овоземаљскога и затворио у мрак карејске пећине-испоснице. Знао је да ће његов отац поћи његовим стопама које су пропртиле стазицу и његовој браћи Стефану и Вукану, као и њиховој мајци Ани, свима њима у Царство вјечно, Царство блаженства и правде, Царство Божије! Његов отац Стефан Немања постао је смирени монах Симеон, а мајка Ана монахиња Анастасија, брат му Стефан Првовенчани замонашио се и добио име Симон а Вукан немирни покајао се, замонашио и добио име Јован. Свети Сава повео је ову светородну лозу и потпуно је свезао за Вјеру истиниту и Бога Једнога. Као што је осветио лозу Немањића, осветио је, просветио потпуно свој род Српски и натопио га Православљем. Основао је Српско краљевство, српску државу. Изагнао је из народа све оне паганске преваре. Карактер и особину свог народа заувијек је Господом прожео. И од њега је «Србин без Православља као овца без паше» (Св. Николај Велимировић).
1199 Године у Карејском типику, глава 39. Свети Сава, између осталог, поручује: «Станите против зла чврсто, имајући велику и неразориву помоћ Божију…» То је мали сегмент Светосавске науке али нам довољно потврђује актуелност Јеванђелске науке. Ово и јесте главна порука данашње проповједи. Молба нашег Светитеља Саве који пред Христом на кољенима клечи и моли се за све нас. «Станите против зла чврсто»! Не дај се злу надјачати! Удри врага не остав му трага! Против каквог зла требамо стајати чврсто? Против зла сопственога, против зла које свако од нас има у себи, против самог себе. Треба да се бориш и борећи се са својим нагонима и страстима, имајући велику и неразориву помоћ Божију, извојеваћеш побједу која је најблиставија. То је побједа Светога Саве и свих Светих. Не мислимо да је стајање против зла чврсто стварање неког фронта према другима. Не, то је у ствари она Његошева «Борба непрестана» која нам је данас свима најпотребнија. Када нам се дрмају темељи куће, када се Отаџбина наша мучи и када желе да јој одсјеку главу са рамена, Косово и Метохију; заиста сада нам је потребно да устанемо сви «против зла чврсто» и да, коначно и без икаквог одлагања послушамо нашег Светог Саву. Онда ће Бог дати да се «сложимо, обожимо и умножимо»
А да смо дјеца Светог Саве, потврђујемо сви ми који смо се данас окупили овдје, далеко од Отаџбине али на истом Светосавском путу којим ходи сав наш род.
«Почуј глас свог рода, српскога народа», пјева Српски народ са узданицом у боље сутра у свјетлију будућност. Чврсто опредјељени за Истину – Господа Христа.
Драга браћо и сестре, хвала Вам свима што сте дошли, на труду и љубави према вашој Светосавској – Српској Православној Цркви, чији је први архиепископ постао Свети Сава 1219 године. Црква Божија нас је сачувала и сачуваће нас који смо јој вјерни и овдје и свугдје.
Хвала Вам свима који сте својим радом допринјели да у нашем храму у Франкфурту имамо овако лијепе програме, мир и торжествене службе.
Останите непоколебљиви на свом Светосавском путу!
Срећан Вам празник, драга браћо и сестре!
Парох прве франкфуртске парохије
Јереј Симон Ј. Туркић