[lang_sr]Ој Крајино, крвава хаљино![/lang_sr]

[lang_sr]У сусрет завичају[/lang_sr][lang_sr] «Глас народни је глас Божији» (Vox populi vox Dei), стара је латинска пословица. И глас нашег народа Српскога је «глас Божији». Срби имају мноштво дивних пословица и пјесама кроз које Господ заиста поручује Љубав и Свемудрост Своју. Са сјетом и тугом размишљам о Крајини. И на почетку бих поставио питање: Шта је Крајина? Од када датира и од куда тај назив? Да ли се данас Крајина идентификује са Републиком Српском Крајином коју су основали Срби у бившој СФРЈ на подручју данашње Хрватске? Или је Крајина старија, и гдје је Крајина? Потребно је завирити дубље у историју јер Крајина је старија од Републике Српске Крајине, која је данас окупирана. Крајина је, у историјском моменту, била граница Ауструогарске са Турском империјом. Ту Крајину – границу између зараћених страна насељавали су Срби Крајишници, који су бјежали «испод турског зулума», и живјели су као војници, и то најбољи, бранећи бедеме Европе од најезде Ислама. У деветнаестом вијеку имамо податак да је 60% војске на граници са Турском сачињавао српски војник. Због храбрости и пожртвованости српски војници и њихове породице добијали су разне повластице од аустроугарских царева и царица. А када би био склопљен мир, одмах су укидане лицемјерне повластице и замјењивала би их насилна покрштавања. Нарочито је чувена по својим злим методама царица Марија Терезија. Због тога су многи Срби рађије бирали повратак под Турску власт, а око 100.000 Срба је одселило у Русију, гдје су основали «Нову Србију», и ту су се, на жалост, због исте вјере и сличног језика потпуно асимилирали у Русе. То је један дио историје Крајине. Да ли је то довољно објашњење овог појма? Или треба да споменемо и Босанску Крајину, Неготинску Крајину, Тимочку Крајину и друге Крајине чији су бранитељи били Срби. Свака Крајина била је натопљена крвљу својих темеља, то јест, храбрих и вјерних Срба који су жудили да се Србија ослободи од вјековног ропства, под Турцима и Аустругарима. Да ли, слободно, можемо да кажемо да је комплетна Србија Крајина, а да су сви Срби крајишници? Јер, заиста је сва Србија била и остала Крајина између Истока и Запада, а Срби граничари на вјетрометини, гдје их је час бура а час југовина тукла? Сва Србија је Крајина! А Крајине од Книна до Неготина, од Купреса до Косова, узидали су невини српски мученици својим костима. И заиста је, као у оној народној пјесми Србија Крајина гдје: «Све је олтар до олтара… гроб до гроба ту почива Српско робље…» И у двадестеом вијеку нарочито пострада Српски народ у свим Крајинама Србије. Далмација, Славонија, Лика, Кордун, Банија, Босанска Крајина са читавом Српском Босном, и све Крајине у Србији, бијаху натопљене невином крвљу Светих Српских Новомученика. Јасеновац, Јастребарско, Дракулић, Сајмиште, и остали логори – стратишта инспирисана луцифером, многе стотине хиљада Срба, а можда и два милиона, испоручише усташама на каме, и тијела им пострадаше а њихове Свете душе одоше Богу да се моле за остатак свога рода на земљи. Крајем двадестог вијека понови се исто, и потомци кољача јасеновачких довршише оно што Павелић није; потпуно «очистише» Крајину од Срба, и у сатанском цинизму са подсмјехом причају о «србочетницима» и «Великој Србији». Проглашавају себе за страдалнике а оне које су у јаму бацали, чије су све затрли, што су успјели, Србе крајишнике мученике и потомке мученика, проглашавају за злочинце! Теза, уз подршку, «великих сила», НАТО-пакта, се замјени, и Срби жртве се прогласише злочинцима а злочинци жртвама! И сада ликују и радују се сви они који су своју «истину» саздали на крвавим лажима. Радују се они који су Крајину оскрнавили, гробове и Цркве порушили, народ протјерали и славе дане када су злочине извршили… Бога има. Правда Божија постоји. Срби и Српкиње, дјецо Косова и Метохије, дјецо Крајине Србије, у Бога Господа сву наду положите. И не желимо зло и освету, него гајимо добру наду, по ријечима Светог Николаја Жичкога: они нас осуђују а ми се кајемо. Вјером у Бога будимо оптимисти, јер увијек послије олује Сунце растјера облаке, и Ко ће као Бог учинити. Даће Бог! И на крају, поздравимо се као стари Израиљци: Видимо се у Јерусалиму! Видимо се у Книну, Бањалуци, Призрену и Београду јереј Симон Ј. Туркић[/lang_sr]