О Живописним и Часним Иконама

(Глава 43. „Стоглава“ Московског сабора из 1551.)

Нека у царствујућем граду Москви и по свима градовима митрополити и архиепископи и епископи, по црквеном савету, воде бригу о многоверским црквеним чиновима, првенствено о светим иконама, и о живописцима, и о осталим црквеним чиновима, какви треба да буду, по свештеним правилима; и нека се старају о сликању телесног изображења Господа нашег Исуса Христа и пречисте његове Богоматере, и светих Небесних сила, и свих Светих који су од памтивека Богу угодили.
А живописац треба да буде смирен и кротак, побожан; не празноговорљив, ни смехотворац, ни свадљив, ни пијаница, ни убица, но изнад свега да чува чистоту душевну и телесну, са сваком предострожношћу. Они који нису у стању да такви остану до краја нека се законито ожене и склопе заједницу брака, и нека често долазе духовним оцима на исповест, и на саветовања о свему, и по њиховој заповести и учењу да пребивају у посту и молитви.
Без икакве надмености и нереда са превеликом брижљивошћу сликати и изображавати на иконама и на даскама Господа нашега Исуса Христа и пречисту његову Богоматер, и свете Небесне силе, и свете Пророке, и Апостоле, и Мученике, и Светитеље, и Преподобне и све Свете по лику и по подобију и по суштаству; гледајући на иконе древних живописаца, одсликавати са добрих образаца. Па ако неки од садашњих мајстора обећају да буду живописци и прихвате да тако живе, и да држе све заповести чисто и да се старају о делу Божјем, и цар нека такве живописце награђује, а светитељи (епископи) нека се о њима брину и нека их поштују више од обичних људи. Тако и ти живописци да примају ученике, и нека их у свему разматрају, и нека их уче свакој побожности и чистоти. И нека их приводе духовним оцима: он(и) ће их упућивати по предању и по уставу светитеља, како треба хришћанин да живи, без икакве надмености и нереда. И тако од својих мајстора пажљиво да се уче. И ако некоме од њих открије Бог ту врсту рукодеља, мајстор ће привести таквог светитељу (епископу), а светитељ, размотривши да ли је насликано од ученика по лику и по подобију, сазнаће тачно о његовом животу, да у чистоти и по свакој побожности и чистоти живи и по заповестима Божјим, без икаквог нереда. И светитељ ће га благословити, и упутити га да и надаље благочино живи, и да се тога светога дела држи са сваком усрдношћу. И ученик тај ће примити исту ону част од светитеља нао и његов учитељ, више од обичних људи. После овога ће мајстор упућивати мајстора; и да га не пороби ни по брату, ни по сину, ни по ближњима: Ако коме не открије Бог такво рукодеље и почне сликати рђаво, или живети не по правој заповести, а он (мајстор) га прикаже способнијим и по свему животу достојним, и поднесе на увид слику другога а не његову – епископ проверивши нека таквог мајстора стави под забрану по правилима, да би се и други опаметили и да се не би усуђивали да чине нешто слично, онај пак ученик иконописног дела да се више не дотиче. Ако опет неном ученику открије Бог такво рукодеље иконописања, и почне живети по правилној заповести, а мајстор га почне оговарати из зависти, да не би добио част коју је и он добио, епископ проверивши нека наложи на таквог мајстора правилну забрану а ученику нека даде још већу част. Ако неки од таквих живописаца почне да сакрива дар који му је дао Бог и суштински га не преда ученицима, таквога ће Бог осудити на муку вечну, заједно са онима који су сакрили дар.
Ако неки од тих самих мајстора живописаца или од њихових ученика почне да живи несагласно правилној заповести, у пијанству и у нечистоти, и у сваком непочинству, такве епископи треба да стављају под забрану и одвајају их од иконописног дела и да им не дају дозволу да се њиме баве, бојећи се речи онога који је рекао: ,,Проклет који немарно врши дело Божије.“ А неки иконописци који су до сада сликали не учећи се, самовољно и по својем маштању, и не по лику (образу), па су њихове иконе јефтино продаване простим људима незнавеним сељанима, и таквима треба наредити да се уче код добрих мајстора; и ономе коме Бог даде да слика по лику (образу) и по подобију, тај нека и слика а коме Бог не даде, такав убудуће нена одустане од тога посла, да се не би хулило на име Божје таквим писмом (сликом). Ако неки од њих не прекине са тим послом, такви ће бити кажњени царском претњом и од Бога бити осуђени. А ако се они успротиве речима: ,,Ми се тиме хранимо“, ни на такве њихове речи не обраћати пажњу, јер то што говоре из незнања говоре, и још то себи не уписују у грех. Нису сви људи рођени за иконописце, јер су многа и различита рукодеља (дарови) дарована од Бога којима се људи могу хранити и опстати у животу и без иконописа. А не дати да се Божји образ (лик, слика) понизи!
Нека би тако и архиепископи и епископи по свим градовима и селима и по манастирима, у својим областима, проверавали иконописне мајсторе, и сами надгледали њихово сликање, и изабирали од живописаца нарочито мајстора и њима налагали да надгледају све иконописце, да се међу њима не нађе рђавих и без реда (бешчиних). О својим пак живописцима нека архиепископи брину, и нека их поштују више од обичних људи, а и велможе и сви људи нека такве живописце у свему поштују и нека их држе у части за њихово часно и чисто иконично изображење. Нека светитељи (епископи) и о овоме велико старање и бригу воде, сваки у својој области: да истакнути иконописци и њихови ученици сликају са древних образаца, да не би божанство описивали самосмишљањем и својим домишљањима. Јер Христос Бог наш је описан телом, а божанством неописив, као што рече Јован Дамаскин:
„Не описујте божанства, не лажите слепци, оно је просто, невидиво и неугледиво; а изображавајући лик тела и клањамо се и верујемо и славимо Дјеву која је Господа родила.“ А који од вештих и истакнутих мајстора и живописаца скрива дар, који му је Бог подарио, и не учи друге и не казује им, нека буде од Христа осуђен на муку вечну са оним који су сакрили дар. Ради тога учите живописци ученике без било каквог лукавства, да не би били осуђени на муку вечну.

Превео са руског: митрополит АМФИЛОХИЈЕ Радовић