Беседа Митрополита црногорско- приморског Г. Амфилохија
У четвртак, 11. децембра 2008. године, после Свете Литургије, у амфитеатру Православног богословског факултета Универзитета у Београду одржан је симпосион свештенства Архиепископије београдско-карловачке на тему: „Пастирска служба и веронаука у Архиепископији“. Симпосион је отворио и његов рад благословио Митрополит Амфилохије.
Ријеч је Господња, драга браћо и сестре, часни оци, која гласи: Гдје су двојица или тројица сабрани у Име Моје, ондје сам и Ја. Ријеч Господња, моћна, чудотворна, силна и непогрешива, која се остварује, ево, већ 2000 година, која се остварује и остварила се и данас овдје, на овом светом сабрању.
И ми смо сабрани у Име Господње као што се Црква Божија сабирала кроз вјекове око Ријечи Његове, која је живот и истина, око Имена Његовог, око Њега, Сина Божијег Јединородног, који је дошао у овај свијет да спасе грешнике, од којих сам први ја.
Ријеч Господња, на којој је утемељена Црква Божија, израсла из Тајне вечере кроз сабирање око појања пјесама и химни и око ломљења хљеба на начин на који смо и ми данас то овдје учинили. Сви они сабирани кроз вјекове у Име Господње и данас сабирани и овдје сабрани, управо тим својим сабрањем у Име Господње постају живи и живоносни свједоци имена Његовога. Његови свједоци по Његовом призиву и позиву да Га свједоче до краја свијета и вијека и до краја васељене.
Шта су друго епископи Цркве Божије кроз вијекове, него свједоци Имена Христовога и носиоци те свете заједнице и тог светог сабрања! Шта су презвитери и ђакони! Шта су милиони крштених у Име Господње, него они који су сабрани око Њега, у Име Његово, силом Његовом, вјером и надом у Њега, у Исуса Христа Господа и Бога нашега, који Њиме и кроз Њега задобијају пуноћу свога живота и кроз Њега им се открива пуноћа и смисао свеукупног живота и творевине Божије, и они којима се открила и подарила та истина и та божанска сила! Они, дакле, постају свједоци Христови!
Ево, и наше данас овдје сабрано свештенство Београдско-карловачке архиепископије представља продужетак, наставак тих живих и живоносних свједока истине Божије проповједника Јеванђеља, оних који су примили науку Христову и који је у вјери и нади преносе преносећи и свједочећи Име Христово.
Сабрање у Његово Име није само тјелесно, физичко сабрање. Да бисмо били истинско сабрање у Име Његово и да бисмо били истински свједоци Његови, они који су видјели свјетлост Његову, неопходно је да се саберемо у своме срцу, сваки појединачно – у истој вјери, у истом крштењу, у истој нади, у истом живљењу по Јеванђељу, у истом и у просвећености силом Божијом, у истом Духу покајања, којим се очишћујемо од свега онога што нас одваја од тог Божијег сабрања у Име Господње, што нас од Христа одваја. Уколико смо изнутра сваки појединачно слободнији од свега оно што нас одваја од Бога – а знамо шта нас одваја и шта нас удаљује од Имена Његовог – утолико смо ближи Њему и уколико смо ближи Њему, утолико је сила Његова присутнија у нама. Утолико је и наше свједочанство силније и моћније. Удаљимо ли се од Њега, када се од Њега удаљујемо или својом помишљу, или својом жељом, или својим понашањем, или својим невјерјем или маловјерјем својим или својом огреховљеношћу, тама је она која покрива наше срце, и нашу душу и наш ум; онда савјест наша не може бити чиста савјест, онда ни вјера наша не може бити тврда и истинска вјера, онда ни наше свједочење не може бити право, и истинско и непролазно свједочење. Зато сабрани у Име Господње, сабрани презвитери Божији ове Цркве Божије београдске, у Име Његово знајмо и имајмо у виду да наше сабрање јесте Његово сабрање и у Име Његово уколико се истински сабирамо свим срцем, и свом душом својом, и свом мишљу својом и свим бићем својим у једнодушности, у једномислију, у љубави стаменој, у љубави према Господу, у благодати Христовој и у заједници Духа Светога.
Нека би ово наше сабрање било такво сабрање у Име Господње и нека би нас оно духовно оплодило, окријепило, окријепило у нама нашу вјеру, окријепило нашу ријеч и наше живљење по Јеванђељу да бисмо онда могли заиста да свијетлимо другима и да људи, гледајући свјетлост нашу, прослављају Оца нашега који је на небесима, коме нека је Слава и Хвала у вијекове вјекова. Амин.