ХРИСТОС ВАСКРСЕ
“Смрти где ти је жалац?
Аде, где ти је победа?”
„Који и у гроб Бесмртан сишао јеси и разорио силу паклену“. „Са тугом ћу у гроб лећи за сином својијем“, говорио је праотац Јаков када је чуо за тобожњу смрт Јосифа, кога су у ствари браћа продала. Иако Јаков бејаше праведан и многе милости доби од Бога, осећајући непрестано Десницу Господњу како га штити, он у будућности не очекиваше ништа осим гроба.
ДАЛЕКИ БОГУ СВОЈИМ ДУХОМ
Дубок беше пад прародитеља у рају, а са њима и читавог њиховог потомства. Мада су се многи трудили да живе богоугодно, само су спољашње извршавали закон Божији – он није допирао до њихових срца и душе – остали су далеки Богу својим духом. Зато не беше тада раја за потомке Адамове, нису могли на себи да осете сјај славе Божије, нису могле душе са анђелима да им бораве. Без општења са Богом бејаху све душе умрлих, пребивајући у мраку и патњи духовној.
Да би спасао људе од пропасти вечне и поново сјединио род људски са Собом, дошао је на земљу Син Божији. Спојивши у себи Божанство и човечанство, он је привлачио људе Себи, проповедајући им и поучавајући их да потпуно разумеју и творе вољу Божију. Али, мада су многи ишли за Њим и са уживањем слушали речи Његове, у себи они су Му остајали духовно туђи. Чак су најближи ученици Његови, апостоли, на Тајној Вечери јасно својим питањима и одговорима показали да не схватају ни ко је Он, ни Његово учење. Тек пошто је Христос претрпео ужасне муке, одбачен скоро од свих, умро на крсту и душом сишао у ад, препознале су у Њему Сина Божијег напаћене душе старозаветних праотаца и осталих који су заједно са њима очекивали Избавитеља. За њих је престао да постоји ад, испунивши се Божанском светлошћу и заједно са Христом они су ступили у Царство Небеско. А у Васкрслог Христа, који је ради нас страдао и умро, потпуном вером повероваше сада апостоли и други ученици Христови, познавши љубав Божију и прави благодатни Закон Његов.
РАДУЈТЕ СЕ
Отворило се данас небо за читав род људски, за све који повероваше у Христа вером апостола и пратећи апостоле и мироносице духовно пођоше за Христом. Нису страшне за њих никакве несреће земне, јер ако пострадају Христа ради, вечну ће радост у Царству Његовом имати. Сада није страшна смрт за оне који у Христа верују; не у пакао тугујући, него с весељем у рај душе њихове ће отићи. Поништен је пакао, смрт је побеђена, пролазне су бриге земаљске. Поражен је ђаво, вечни непријатељ Божији и узалуд се трза неби ли људима зло нанео. Па, радујте се сви што живите. Радујте се који у Христу умирете, радујте се болни и тужни, радујте се који пострадасте Хриета ради! Радујте се и ви што живите задовољно, не због вашег благостања земног, него због тога што вам Христос подари Царство вечно. У Њега ћемо веровати, Њему служити и Њега славити у животу овом и будућем!
Јер, васкрсну Христос и демоне сруши, Васкрсе Христос и анђели се радују! Обрадоваћемо се и ми, заборавивши све што нас дели, и ускликнућемо заједно: Христос Васкрсе!!!
“…ДА ТЕ ЧИСТИМ СРЦЕМ СЛАВИМО”
Ето тајанственог предукуса Божанске Трпезе у вечном и славном Царству Божијем које се приближава. Желели бисмо да се не прекину ти блажени тренуци, да се свагда продужују ноћ и дан Свете Пасхе. Као апостоли на Тавору спремни смо да ускликнемо: Господе, добро нам је овде бити!
Но, осећамо ли то увек и у потпуности? Зар се не деси да када се сви радују, наше срце буде заклоњено облаком, а понекад и испуњено тугом? Сећајући се протеклих година, ми сада жалимо због губитка способности да осетимо пасхалну радост. Неки пак не схватају зашто и како људи сада могу да се радују. Колико год се трудили, не можемо пронаћи друго исправно објашњење сем овога: срце је наше нечисто.
Ако смо се поколебали у вери, ако су нам се у душу увукле сумње, ако смо отпали или се удаљили од Цркве – слично јудејским првосвештеницима ми одбацујемо помисао на Васкрсење Христово јер нам је Оно страшно. Ако смо учинили тежак грех и савест нас окривљује због неверности Христу и заповестима Његовим – на нашем срцу лежи камен који спречава улазак светлости Васкрсења у њега. Ако смо утонули у свакодневне проблеме и ако нам је срце обузето њима – оно неће моћи да осети пуноћу радости. И посебно, ако осећамо непријатељство, или, још горе, мржњу према ближњима, или их осуђујемо и узносимо се над њима – не можемо се радовати сусрету са васкрслим Господом. Тад у Дан Васкрсења или сумњамо, налик поколебаним ученицима, или не верујемо, налик непријатељима Његовим, подсвесно не желимо сусрет са Њим.
Но, одбацимо од себе сваку сумњу, принесимо покајање! Загрлимо један другог, опростимо онима који нас мрзе и радосно запевајмо: „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и онима који су у гробовима живот дарова! “
ШТА ЋЕ НАС ОДВОЈИТИ ОД ЊЕГА
Шта може да нас одвоји од Њега? Да ли грех? Али, Он је дошао да свима да опроштај! Да ли неверје? Али, Он испуњава молбе оних који Му вапију: „Господе, помози неверју моме!“. Да ли болест? Да ли жалости животне? Но, као кратки сан проћи ће оне и у вечном животу биће заборављене, као што дете заборавља плач свој тек што су сузе престале да теку. Да ли смрт оних које волимо? Али, упокојени у Христу се већ сада веселе, наслађујући се Божанском светлошћу празнујући, данас, са нама Васкрсење Христово.
Молимо се да Христос и нас сједини са њима у вечном Царству Своме. Одбацимо од себе све што нас одваја од Христа. Одвратимо лице своје од таме греховне и животне, и обратимо га к Излазећем Сунцу Правде. Озаримо се Светлошћу Његовом и радосно кличемо: „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и онима који су у гробовима живот дарова!“
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
(Свети Јован Шангајски, беседе 66, 62 и 59 године)
Скочи на садржај
