Категорија: Разно

Човјек је умјесто да оствари заједницу са Богом, пренио центар приноса свијета са нетварног Бога на себе и тако пао у искушење самообожења. То је најдубље значење Адамовог пада. Настави са читањем „Посљедице Адамовог пада“

Да би створени свијет постојао и да би превазишао небиће потребно је да се нађе у заједници са нествореним Богом. Бог је човјеку дао велико назначење, да природи омогући другачији начин постојања од оног што има, будући да је створена. Настави са читањем „Адамов пад“

Хришћанска антропологија полази од тога да је човјек створен по икони и подобију Божијем. Ово учење се излаже у Старом Завјету, у књизи Постања (1,26) и на њему се заснива цијела хришћанска теологија. Настави са читањем „Човјек као икона Божија“

Једно од кључних питања хришћанске вјере јесте однос човјека према другим створеним бићима, а у тој перспективи и његов однос са Богом. Човјек је неријетко сматран за биће које је, због својих логичких способности, виши у односу на друга створења. Настави са читањем „Човјек између датости бића и слободе“

Стварање човјека, као и свих створења, бива ријечју Божијом («и рече Бог и би тако»). Ријеч Божија којом настају створења (Пост.1,3), није материјалне природе него је разумна сила. Она се поистовјећује са дјелом Божијим, јер ријеч и дјело у Богу су исто. Настави са читањем „Стварање човјека“

Библијским учењем о стварању свијета ни из чега (2.Мак.7,28) ријечју Божијом (Пост.1,1-28.Псал.32,9) Црква је од самог почетка наглашавала створеност свијета одбацујући тиме учење Платона и Аристотела који су говорили о претпостојању свијета упоредо са Богом. Настави са читањем „Посљедица стварања свијета ни из чега“

Да би се правилно схватио појам стварања свијета у Христу треба имати на уму библијско а потом и светоотачко учење о стварању ни из чега. На самом почетку Библије говори се да је Бог у почетку створио небо и земљу (1.Мојс.1,1). Настави са читањем „Стварање свијета у Христу“

Идеја да свијет има апсолутни почетак може да се изрази ријечима да је свијет створен ни из чега – ex nihilo. Шта је то ништа питали су древни Јелини? Они нису признавали да постоји ништа и говорили су да је све пуно богова. Настави са читањем „Стварање свијета ни из чега“

Догма о стварању свијета исказана на почетку Символа вјере и формулисана је ријечима: Вјерујем у једног Бога Оца Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видивог и невидивог. Настави са читањем „Догма о стварању свијета“

Спасење човјека и свијета у Христу

Током историје и под утицајем различитих тумачења, философских, али и теолошких, јављају се различити ставови у погледу тога шта је спасење и од чега се спасавамо. Настави са читањем „Христологија“