Категорија: Разно

Страдања Срба у Купресу

У току Другог светског рата у Купресу хрватске усташе масакрирале су 1.038 Срба цивила, од тога чак 255 деце испод десет година старости! Настави са читањем „Страдања Срба у Купресу“

Чинчиле из Соколовића

Овде су углавном била бела стада, сада их замењују краве, што диктирају тржиште, економија, али и вукови, а појавили су се и скупоцени крзнаши  Настави са читањем „Чинчиле из Соколовића“

Српски стари рукописи по цијелом свијету

Српска житија у расејању
Препис Доментијановог „Житија Светог Саве” и Вуканово јеванђеље само су делић српског писаног блага у страним земљама, које ће изучавати Комисија за истраживање и прикупљање српских рукописа у иностраним збиркама

Никољданско јеванђеље по Марку , Даблин, библиотека Честар Битија, 13-14 век (Фото Народна библиотека Србије) „Далеко од очију, далеко од срца”, каже пословица, која би се могла применити и на случај српских рукописа расејаних по свету, од којих за неке знамо где се чувају, али највећи део je остао мало истражен или потпуно непознат.

„Ово је један од начина враћања дуга нашим прецима, помало заборављеним, који су учествовали у стварању српске културе, историје и традиције”, каже мр Зоран Недељковић, управник Библиотеке Српске патријаршије и председник недавно основане Комисије за истраживање и прикупљање српских рукописа у иностраним збиркама. Шесточлана комисија, састављена од професора са Православног богословског, Филозофског и Филолошког факултета, као и стручњака из Народне библиотеке Србије, основана је одлуком Светог архијерејског синода 16. децембра прошле године, са благословом митрополита црногорско-приморског Амфилохија, који замењује патријарха српског Павла у вршењу дужности, као и уз подршку Министарства за дијаспору.

– Идеја је била да то писано културно благо, расуто по свету у минулим вековима, на неки начин буде враћено у Србију, јер су то заиста изузетна сведочанства о култури српског народа, њеном континуитету, вековном постојању наше цркве и државности наше отаџбине – објашњава мр Недељковић.

Проучаваће се збирке у музејима, библиотекама, манастирима, приватне и друге архиве до којих наши стручњаци буду могли да дођу, истраживачи ће користити и приватне контакте да би што више сазнали о српском писаном благу, а наша министарства, државне и црквене институције помагаће да се и преко амбасада и других званичних установа лакше дође до земаља које су предмет истраживања. Као резултат, биће објављен каталог српских рукописа из сваке земље која буде предмет истраживања. То ће бити подлога за заинтересоване научне истраживаче у земљи и иностранству.

– Истраживања су започета у Чешкој и после неколико месеци рада у више различитих збирки, једна од њих је и богата Шафарикова, пронађено је више од 80 различитих српских текстова. Неки од њих су изузетно значајни, као на пример преписи неких Доментијанових дела, неопходних за боље познавање и проучавање српске средњовековне књижевности. Такав је, на пример, препис Доментијановог „Житија Светог Саве” из 15. века или преписи Студеничког типика са „Житијем светог Симеона” од Светог Саве из 1619. године – објашњава мр Недељковић.

Већ сада се зна да има доста српских рукописа у Мађарској, Бугарској, Бечу, а наши истраживачи уцртали су, за сада, у своју маршруту и Румунију, Грчку, Ватикан, Синај, Свету гору, Немачку…

– Веома нам је интересантна Русија. Само у Петрограду и Москви има више стотина српских рукописа, за добар део знамо, али их немамо у форми каталога. Напоменућу само неке од њих. У Петрограду се, на пример, чува Вуканово јеванђеље писано крајем 12. века, које је поред Мирослављевог наше најстарије јеванђеље. У Петрограду имамо и Радослављево јеванђеље из 15. века које има само 12 сачуваних листова и изузетно лепе минијатуре које су у њему осликане. Такође, у Москви се чува један препис Теодора Граматика из 1263. године, „Шестоднев Јована Егзарха”, који је радио за Доментијана – наводи управник патријаршијске библиотеке.

Занимљива за проучавање биће и Украјина, где су педесетих година 18. века основана два српска насеља, Славеносербија и Нова Сербија, насељена српским народом који је дошао из Аустроугарске, већином војницима и њиховим породицама.

– Мало је вероватно да ће нам неко вратити те рукописе који су, у исто време, и светска културна баштина, али свакако ћемо замолити да их добијемо у дигиталној форми или ћемо их вратити бар у сазнајној форми кроз опис рукописа, збирке где се налази и сигнатуре под којом је заведена. Иначе, комисија ће у свом раду детаљно описати сваки рукопис, где је настао, у каквом је стању, где се сада налази и уопште дати један краћи стручни опис – истиче мр Недељковић.

Осим проучавања самих текстова, комисија ће се трудити да истражи путеве и начине како су они доспели у земље у којима се сада налазе.

– Напоменуо бих да су рукописи већином црквеног, богослужбеног карактера, али вероватно нису сви такви. Наше истраживање се неће ограничити само на њих, него уопште на књижевна дела из тих времена. Пројекат ће се сигурно радити и више од једне деценије, у зависности од средстава и организације – наводи мр Недељковић.

Јелена Беоковић

Koменатари:

Dobrosav Nikodinovic, 30/03/2009, 00:47
Stefana Nemanju Srbija zaboravila. Sta je ucinila Srbija da se ucvrsti saznanje o Stefanu Nemanji, osnivacu srpske drzave, srpske kulture, prvom srpskom svecu, prvom srpskom graditellju manastira, zupаnu koji je dobio samostalnost srpske drzave, raske, koji je osnovao Srpsku pravoslavnu crkvu – i sve ostalo sto je u srzi srpskog idnetiteta i srpske nacionalne svesti. Samo snazna nacionalna svsest koju je izgradio Nemanja Stefan je mogla da dovede do kosovske epopeje, da nas oslobodi od petovekovnog rostva iako smo se mnogo sturcili. I sta je uradila Srbija, srpska drzava, srpski narod, srpski poslenici kulture da se sagleda znacaj Stefana Nemanje za srpski narod uopste. NISTA! Neko ime ulice i ime skole nosi njegovo ime i nista vise. .. Udruzenje RAS iz Novog pazara je : – osnovalo kulturnu manifestaciju Nemanjin dezevski sabor koji se vec osmu godinu odrzva u Dezevi, kod saborne crkve nemanjica gde je odrzan Dezevski sabor 1282. godine, – uradilo je bistu Stefana Nemanje za spomenik u Novom Pazaru, ali lokalna vlast ne dozvoljava da se spomeni podigne vec sesta godina! – trazimo da Dan drzavnosti Srbije bude datum iz Nemanjicke istorije, kada je Srbija dobila nezavisnost, oslobodila se vazalstva od Turske, – da se u Rasu organizuje proslava osnivanja srpske drzave, – da se raska oblast arheoloski istrazi i da se osnuje Raski muzej – da se sagradi Memorijalni centar “ Stefan Nemanja „, – da se podigne monumentalni spomenik Nemanjicima. I to sve u Rasu. Ali vlast ne sme da se zameri Sulju Ugljaninu i Rasimu Ljajicu, jer oni donose glasove

Данијел – Бања Лука , 30/03/2009, 01:24
Права идеја, свака част!

terramare , 30/03/2009, 01:51
Ovo je jedinstvena prilika za osobe nazivane tajkunima da dokazu svoju pripadnost srpskom narodu.

nena , 30/03/2009, 06:17
Svaka cast svim clanovima komisije, ali bolje da te spise cuvaju ljudi po belom svetu, jer kod nas bi im se brzo izgubio trag i znacaj… Kako nam je rasut narod tako su nam rasuta jevandjelja. Nas trag duze traje po svetu, verujte, na zalost.

Kosovka Devojka, 30/03/2009, 07:08
Hvala Bogu da se konacno i na tome uradi nesto,veliko je bogatstvo naseg naroda rasuto po svetu.Kako nas je koja sila okupirala,tako su pljackali i odnosili nase kulturno blago,unistavali nasu vekovnu bogatu istoriju.Kada ce drzava pokrenuti i pitanje povrata Srbskom narodu ogromnog zlatnog i srebrenog blaga,umetnickih dela,koje su opljackali otomani,Austrougari,i pripadnici treceg rajha,pa o blagu opljackanom u vreme poslednjih godina dvadesetog veka.Dali iko vodi racuna i o tome,dali se uopste zna koliika je vrednost tog blaga,znajuci da smo kroz vekove imali zlatnike kao platno sredstvo,a o umetnickim delima,i predmetima radjenim od zlata i srebra da i ne govorim.Mi bi bili najbogatija zemlja na svetu da nas taj isti svet nije pljackao punih deset vekova a mozda i vise.

stalker (r) , 30/03/2009, 11:06
Srbi imaju kokosije pamcenje, treba se podsetiti da Srbi imaju vladare i kraljevinu i pre Nemanjica. Krajnje je vreme da svoju istoriju priblizimo ocima i srcu.