Казни за убиство подлежу оне особе које смишљено уморе заметак у утроби. (Св. Василије Велики)
Жене које убију заметак у утроби, одлучују се од цркве до краја живота. (Св. Оци анкирског помесмог сабора)
Ми пак (новији св. оци) у намери да будемо човекољубиви наређујемо да такве издрже 10 година кајања. (21. правилa анкирског сабора)
Удостојене св. причешћа могу бити тек после 10 година кајања или у случају смртне опасности.
На Западу 63. правило Елвирског помесног сабора (306. г.) прописало је да се оне не могу причестити ни у случају смртне опасности.
Хотимични побачај може бити узрок за развод брака.
Ненамеран и из нужде побачај није сматран за грех и преступ и не подлеже казни.
Побачај који се изврши на основу одлуке лекарске комисије, у сврху очувања живота матере, или пак отклањања неизбежне опасности за њено здравље, не узима се као узрок за развод брака, нити подлеже каквој законској казни (Бп. 94).
Побачај је нека врста убиства са предумишљајем. Сви саучесници и у овом убиству су кривци пред Богом и људима.
Побачај обављен по договору супружника је заједничко убиство.
Св. Црква учи да ће нам Господ опростити сваки грех који се исповеди свештенику, и за који се принесу искрени плодови покајања. Само се хула на Духа Светога неће опростити.
Сваки грех треба са скрушеношћу исповедити свештенику.
Ако је поред мајке и отац убијеног нерођеног детета саучествовао у убиству, и он се мора исповедити, и добити епитимију.
Скрушено се кајем,
опрости ми грехе
моје, Милостиви
Господе!
+++
Молитва мајке која је
убила дете у утроби својој
Господе Исусе Христе помилуј ме грешну, мене која сам
убила плод утробе своје, нерођено дете моје, и
изједначила се са Иродом који је побио недужну децу
витлејемску. И умрли су живи пред Тобом, Господе. Дете
које сам убила у утроби својој сведочиће против мене, на Твом
страшном суду. Признајем свој грех пред Тобом, Господе.
Молим Ти се, помози ми, да без роптања испуним
епитимију коју ми је на исповести наложио свештеник, као
казну за учињени грех, да не бих била кажњена на
страшном суду Твом, на очиглед свих. Опрости ми грех
чедоморства, по великој својој милости, као благи и
човекољубиви Бог, молитвама Твоје Пречисте Матере и
свих светих, Амин.
Молитву сачинио презвитер Марјан Кнежевић
Свештеник ће, мајци која је убила дете у утроби и саучесницима у убиству детета, одредити епитимију, неку врсту казне, којом треба да сами себе казне да их Бог не би казнио и у овом и у оном свету.
Свештенство поседује благодат од Господа да што год свеже на земљи буде свезано и на небу, и што разреши на земљи буде разрешено и на небу. И којима опрости грехе, опростиће им се, и којима задржи, задржаће им се.
И сви који учине тежак грех, треба од свештеника да тражe да им наложи епитимију за учињен грех. Неки свештеници ретко налажу епитимију, из бојазни да је неће моћи испунити, или одређују врло благе епитимије, скоро симbоличне, колико да потсете на учињен грех.
У пређашњим временима епитимије су биле врло строге.
Тада су људи имали и чвршћу веру у Бога, и били спремни да испуне и најтежу епитимију.
Ако свештеник не одреди епитимију за учињен – тежи грех, починилац греха може да посумња да ли му је Господ опростио, па да га савест дуго мучи, све док не добије епитимију, према тежини греха.