Топљење леда, најављује климатске промене, поплаве и олује широм света
Лед на Северном и Јужном полу топи се брже него што се раније мислило због чега се ниво мора повећава, као и климатско загревање, упозорили су научници у Женеви, а преноси британски „Телеграф”.
У студији организације Међународне поларне године (МПГ) која је обављена прошле године, учествовало је неколико хиљада научника. Њихов је закључак да је загревање Антарктика „много веће него што се мислило”, као и да се лед топи нарочито на северу Арктика, код Гренланда.
Повећање нивоа мора и промена температуре, изазвани топљењем леда, такође наговештавају климатске промене широм света, као и могуће поплаве обала, током олуја, упозоравају научници. „Имамо податке о променама струја океана, што би могло да изазове драматичне последице у климатском систему у целом свету”, рекао је директор организације МПГ Дејвид Карлсон.
Залеђене и често неприступачне поларне области одувек су биле најпоузданији и најосетљивији критеријуми за климатске промене и глобално загревање због њиховог утицаја на опште услове у океанима и атмосфери.
Прелиминарна открића двогодишњег истраживања, које је спровело десет хиљада научника из целог света, дају нове доказе о томе да се океан око Антарктика загрева брже од глобалног просека, наводи се у саопштењу Светске метеоролошке организације и Међународног савета за науку.
„Ове промене указују на то да глобално загревање утиче на Антарктик онако како се раније није ни претпостављало,” додаје се у саопштењу.
Ледени покривачи око Гренланда и Антарктика све више се топе и тако повећавају ниво мора, што директно утиче на читав свет.
Истраживање оба пола прво је те врсте спроведено током пола века у областима које нису посећиване од педесетих година прошлог века.
Када је истраживање почело 2007, копнене површине Гренланда и Антарктика сматране су крајње стабилним упркос неким забрињавајућим сигналима о топљењу по ободу.
На југу, западни регион Антарктика, који се протеже скоро до јужног врха Латинске Америке и за који се раније сматрало да је стабилан, топи се брже него што се мислило и повећава ниво океана. Највећи глечер Антарктика (глечер Пајн ајленд) креће се 40 одсто брже него седамдесетих, док је кретање глечера Смит, такође код западног Антарктика, 83 процента брже него 1992.
Истраживачи су такође закључили да се на Арктику, током лета 2007. и 2008, минимална количина леда на мору током читаве године смањила на најнижи ниво откако су пре 30 година почела сателитска осматрања.
Научници су такође открили да глобално загревање проузрокује знатне промене које имају исто дејство и на подмлађивање арктичког пејзажа.
Вегетација и тло променили су се у овом региону у складу са снежним падавинама, при чему је жбуње почело да преовлађује на теренима на којима су некада били трава и дрвеће. Ове промене пратила је и већа појава инсеката и осталих врста које су се са нижих географских ширина преместиле у поларне регионе.
Ове промене пореметиле су и животиње староседеоце, лов и локални начин живота, а на местима која су била ненасељена почела је изградња, указали су научници.
У заједничком саопштењу закључује се: „Порука организације Међународне поларне године јасна је и гласна: Оно што се догађа у поларним регионима утиче на остатак света и тиче се свих нас.”
С. Стијовић