Одолели смо свим покушајима Албанаца да нас одавде истисну, а сада покушавају да градњом викендица по Брезовици промене национални састав у своју корист, каже председник општине Штрпце Звонко Михајловић
У овдашњем Центру за социјални рад кажу да је број новорођених Штрпчана лане био 94, а претпрошле године 121. Месни парох у планинском насељу вели да сваке године буде око 120 крштења и стотину опела. У овој варошици од 2.200 становника живе искључиво Срби, док читава општина има 14.000 житеља, од којих су 3.000 Албанци. Многи садашњи становници дошли су у Штрпце с пролећа 1999. спасавајући голи живот.
– Близу 350 људи радило је у цементари у Ђенерал Јанковићу, стотине у фабрикама шавних цеви, уља и намештаја у Урошевцу. Влада Србије им од септембра 2003. исплаћује новчану надокнаду која сада износи 11.300 динара, и већини су то једини приходи. Кључ нашег опстанка је у институционалном везивању за Србију и буде ли та веза раскинута, овде нам нема будућности – каже за „Политику” председник општине Звонко Михајловић (СРС).
– Одолели смо свим покушајима Албанаца да нас истисну из Штрпца, нису нас заплашила ни убиства, неће ни нови методи као што је куповина плацева у националном парку на Брезовици, где градњом викендица покушавају да промене национални састав у своју корист. При том не жале новца, недавно је један плац од три ара продат за 20.000 евра – истиче Михајловић.
Иначе, у општинској згради у Штрпцу смештене су и канцеларије МУП-а где и Албанци из овог краја подижу пасоше, личне карте и возачке дозволе државе Србије.
– Са тим документима могу да путују куд желе, а, с друге стране, апсурд је да су Срби принуђени да ваде локалне возачке дозволе које важе само на Космету и нигде другде. Албанци из општине Штрпце користе и услуге овдашњег дома здравља, што је разумљиво, јер у приватним амбулантама у којима раде лекари Албанци све те здравствене услуге се наплаћују – објашњава наш саговорник.
————————————————————————–
Српски полицајац из КПС-а осујетио терористу
Овде се још увек препричава како је 16. фебруара у Штрпцу избегнута велика трагедија, захваљујући полицајцу КПС-а, Србину који зна албански језик. Он је у једном од кафића спазио момка чије му је нервозно понашање привукло пажњу. Полицајац га је на албанском упитао којим послом је ту, а овај му је одговорио: „Треба да урадим нешто”.
Чувар реда затражио је од незнанца личну карту, видео да је реч о Хуси Арбену (24) из суседног Качаника и повео га у полицијску станицу, приметивши при том да има жице испод јакне. Након четири сата, дошла је специјална екипа Кфора која је разминирала момка који је у левом џепу имао противпешадијску мину.
Недалеко од кафића у коме је лишен слободе налази се школа, али Арбен није знао да тог дана не ради, због Дана државности Србије.
Г. Оташевић