Светогорске иконе, златна дијадема, Фабержеов рам, то су само неки од изузетно вредних предмета који се чувају у Задужбини краља Петра Првог Карађорђевића на Опленцу. По речима Миладина Гавриловића, директора Задужбине, највише породичних драгоцености и државног блага нестало је после априлског слома 1941. године, нешто су запленили Немци, нешто Италијани, понеки џак злата и сребра завршио је код усташа, а мањи део је допремљен до Лондона са избегличком владом – од 204 вреће злата, само је 16 стигло у Британију. Благо које је 1941. године послато у Црну Гору запленили су Немци када су ухапсили патријарха Гаврила Дожића, а други део је 1946. године црногорска Озна предала Титу за „обнову” земље. Шест година касније у манастиру Острог нађено је још злата као и изузетно вредне реликвије које су Малтешки витезови поверили на чување краљу Александру, после пропасти руске династије Романових, где су првобитно биле склоњене. То су такорећи три највеће хришћанске реликвије које постоје: рука Јована Крститеља, икона светог Луке и крст опточен драгим камењем који је направљен од часног крста на коме је разапет Исус Христ.
– Пре неколико година када су биле излагане у Русији, пренете су специјалним авионом. Требало је да из Русије дођу и у Београд, али су се црквене власти у Црној Гори уплашиле да не остану у Београду па су их из Русије вратили директно на Цетиње – испричао нам је Миладин Гавриловић.
То је само једна од бројних прича које можете чути у музеју на Опленцу где сваке године навраћа око 80.000 туриста и ђака да виде бројне занимљиве предмете из наше историје и ближе се упознају са периодом владавине Карађорђевића. Оно што плени пажњу посетилаца јесте и необична историја још једног непроцењивог опленачког драгуља, иконе „Тајна вечера”, заправо реконструкције чувеног Микеланђеловог дела, израђене у седефу, једном од најдрагоценијих материјала који се користе у црквеној уметности.
Њу је јерусалимски патријарх поклонио краљу Александру 1924. године и замолио га да се заинтересује за проблеме Јевреја у Европи, а у знак захвалности за помоћ јеврејском питању у част нашег суверена, три године после његовог убиства у Марсеју, изнад Јерусалима подигнут је парк са десет хиљада садница, који постоји и данас.
Занимљиво је да је одмах после немачке окупације, 3. маја 1941. године икона у седефу специјалним каналима послата блиском Хитлеровом сараднику Херману Герингу, великом колекционару, и све до краја рата заузимала је почасно место у његовој спаваћој соби. Враћена је у Србију, преко Међународног суда правде 1947. године, а заслуге за то, кажу на Опленцу, припадају и тадашњој тајној служби, контроверзној Озни, а нарочито човеку за специјалне операције Слободану Крстићу Учи, родом из околине Тополе, који је успео да уђе у траг овој драгоцености и тако омогући њен повратак у земљу.
Нове власти су после Другог светског рата ипак одузеле Карађорђевићима сву имовину, одавде је попаковано и камионима однето чак петсто шездесет пет предмета, опустошен је сав Музеј венаца и реликвија па је тако и Задужбина деценијама била запуштена све до почетка деведесетих година.
На Опленцу се сада, осим иконе у седефу, налази и неколико вредних светогорских икона. Једну од њих сматрају чудотворном, то је дело које је хиландарско братство даривало краљу Петру Првом поводом његовог ступања на српски престо 1903. године, са представом Светог Саве и Светог Симеона. Чудотворна је кажу, јер све благо које се у најдраматичнијим тренуцима опленачке историје налазило у њеној близини остало је сачувано до данашњих дана.
Пажњу посетилаца музеја привлачи и дуборез у маслиновом дрвету, грчког монаха Григорија која је рађена 60 година, ту је и иконостас, поклон руског цара Николаја који је краљ Петар носио кроз Албанију као приручни олтар, дијадема краљице Марије са праменом косе (остале су по приватним колекцијама), у витринама је и рам Карла Фабержеа у којем се налази фотографија принца Томислава и краљевића Андреја, ту је и венчани прстен краља Александра и краљице Марије са грбовима две краљевске куће, сабља димискија, направљена у Бечу, од сребра и злата. На корицама сабље уписане су значајније битке у којима је краљ Александар учествовао, балчак (дршка) је од злата са иницијалима престолонаследника са круном и 42 брилијанта. Ту је и сабља, поклон од козака, ђозлуци по којима је Александар Карађорђевић познат, ратне белешке, дневник краља Петра Првог, писма, фотографије краљице Марије…
Већина ових предмета пронађена је у чувеном сандуку под бројем 23. Наиме, у општем ратном метежу 1941. године, из Ужица на Опленац је стигло седамнаест сандука драгоцености. Немци су шеснаест сандука вратили у Бели двор, а онај највреднији, са редним бројем 23, немачки повереник Франц Нојхаузен, покушао је да задржи за себе, али му то ипак није пошло за руком, па је по налогу окупационих власти предат Народној банци, у главни трезор.
После рата, одлуком Министарства финансија, Народна банка део драгоцености задржава у својим трезорима, а део завршава у музеју. Почетком деведесетих година када је основана Задужбина предмети из музеја долазе поново на Опленац, а шта је све остало у Народној банци остала је тајна до данас.
—————————————–
Преговори о пресељењу краља Петра Другог у опленачку крипту
– Постоји мишљење да су Карађорђевићи отишли са великом количином златом, али то није тачно – каже Миладин Гавриловић и ту тезу поткрепљује податком да је краљица Марија после рата једно време живела на једном пољопривредном имању. Она је била јако образована, народна краљица, скромно се облачила и по томе је била позната док је живела у Београду. Током рата помагала је заробљенике у немачким логорима, продавала је свој лични накит за те сврхе. Иначе, и краљ Петар Други и његова мајка, краљица Марија, сахрањени су у иностранству, краљ Петар у Америци, а краљица мајка у Енглеској. Већ две године трају преговори да се краљ Петар Други сахрани у крипти цркве маузолеја на Опленцу где се налази гробница
чланова династичке породице Карађорђевића.
Маузолеј се одликује једним од најквалитетнијих мозаика на свету, а крипта је урађена по узору на француске и бечке маузолеје.
———————————————–
Круна од бронзе
Краљ Петар је први нововековни крунисани српски краљ. Краљеви Милан и Александар Обреновић нису били крунисани, а Петар Први се крунисао круном направљеном од топа, у народу познатијем као гласник, абердар. То је био топ његовог деде Карађорђа, који се чуо до београдске вароши.