Бог је светлост душе. Што је душа више изложена тој светлости, то је здравија, веселија, снажнија. Бог је разумна светлост, која гледа и види све тварискроз. Бог гледа и види све мисли људске, све жеље, све намере.
Бог гледа. Кад је човек свестан тога, да Бог гледа, он се онда стиди лудих мисли, грешних жеља, неправедних намера. Тако се појављује у човеку страх Божји, који чисти душу. Почетак мудрости – страх Господњи.
Бог гледа. Његово гледање јасније је од Сунца. Не може се од његовог погледа ништа сакрити. Па и на шта крити? Крити од Бога значи – трулити. Учитељи науке о телесном здрављу саветују болешљиве људе да се што више сунчају. Да би светлост сунчана што више продрла у тело и сагорела разне отрове у њему. Православна наука одувек саветује људима, да отворе душу своју Богу, да је разголите и да је сунчају пред Богом и од Бога. Од светлости Божје, сагорева у души све што је болесно, све што је нечисто и грешно.
Бог гледа. Ако си науман слагати, сети се, да Бог гледа.
Бог гледа. Ако си се решио отети или запалити, или отровати, или убити, сети се, Бог гледа.
Бог гледа. Ако се радујеш туђем злу, или ако си немилостив према беднима, сети се: Бог гледа.
Бог гледа. Ако се у тебе јавила пожуда прељубна или среброљубива, знај да Бог гледа.
Бог гледа. Увек мисли о томе. Ма шта смишљао, или желео, или намеравао, сети се, да Бог гледа. Од тог погледа не бежи, него сву своју душу изложи томе вечноме гледању. И оно ће сагорети у теби све грехе твоје и нечистоте твоје у самоме почетку.
Тако ће душа твоја бити здрава. Она ће се стално купати у светлости Божанској. И биће топла од те светлости божанске, те ће у њој као на доброј земљи рађати сваки божански усев. А божански је усев онај, који се не плаши светлости Божјег гледања, него му се радује и тражи га, и повија се за њим, као сунцокрет за Сунцем.
Свети Николај Жички