Као и сваке године Срби у Каселу су достојанствено прославили Бадње Вече и Божић, тако је било и у остали Црквеним Општинама наше епархијеБогослужења Епископа Г. Константина
Распоред богослужења за Божић у свим храмовима Епархије средњоевропске налази се на интернет страници Епархије: www.eparhija-srednjoevropska.org.
ФРАНКФУРТ
Прослава Бадње вечери је у Српској православној цркви на Бетовен плацу у Франкфурту време када се масовно окупљају Срби из града на Мајни.
Као и сваке године, без обзира на временске услове, стизале су целе породице. Било је много мале деце, коју су очеви носили на раменима и тако су сатима стрпљиво чекали да уђу у храм и добију освећени бадњак.
Светом литургијом, коју су служили франкфуртски пароси Стојан Барјактаревић и Марко Јовановић уз пратњу црквеног хора „Св. Василије Острошки“ најављен је празник рођења Исуса Христа и традиционално породично окупљање за посном вечерњом трпезом.
На богослужењу је прочитана Божићна посланица патријарха Иринеја, а након службе старешина храма, протојереј Стојан Барјактаревић је и ове године положио бадњак на ватру и узвикнуо Христос се роди, а народ је у хору узвратио, Ваистину се роди.
Бадње вече претходи највећем и најрадоснији хришћански празник, рођењу Христовом, и заједно са Божићем за народ представља дане лепоте и лепих обичаја, посвећених посебно породици, а окупљени око ватре и бадњака људи се загревају љубављу и слогом.
Ове године први пут је уз цркву на Бетовен плацу био монтиран киоск, са чајем, кафом, шљивовицом и посним јелима, рибом, рибљом чорбом и посним пасуљем. Било је то право освежење за народ, а Јованка и њен син Гојко су уз божићни осмех услуживали уморне госте.
На литургији која је служена у 16 часова окупио се велики број верника, тако да су оба објекта била премала да приме све који су дошли да се исповеде и причесте, а онда и понесу освештан бадњак кући. У храму Св. Јована Владимира краља српског чинодејствовали су протојереј Бранислав Чортановачки, Маринко Рајак и Милорад Јовановић, ау Доминикус центру протојереј ставрофор Слободан Милуновић.
Верници у минхенском храму су после литургије прилазили и целивали икону Рождества Христовог и били миропомазани уљем и шкропљени водицом. Затим је у порти запаљена ватра од прошлогодишњих бадњака, а онда су наложени и овогодишњи храстови бадњаци, што је био и врхунац доброг расположења у част Христовог рођења. Кад се распламсала Бадњачка ватра кренуло је честитање уз кувано вино и ракију, али и прави ватромет петарди које су обасјавале небо изнад храма.
Пакети за угрожене
Треба поменути да је Коло српских сестара заједно с једном групом верника припремило око четири хиљаде бадњака и да је „прилог за бадњак“ износио пет евра.
На предлог свештеника четири минхенске парохије СПЦ припремљени су породични пакети за четири економски најугроженије породице наших људи у Минхену.
После две године „мировања“, Коло српских сестара на челу са Дијаном Малић остварило је прву у низу планираних акција помоћи и солидарности са нашим људима.
БЕРЛИН
Мноштво људи, свечано богослужење, подови прекривени сламом, дељење бадњака, слика је која је и ове године могла да се види за Бадње вече у обе српске цркве у Берлину: у храму Свети Сава у Вединг иу цркви на Темпелхоф.
Дечији рецитали
Хелена и Јована
о. Вељко и Мило Добрић
Дељење бадњака на Темпелхоф
У исто време у цркви на Темпелхоф су скоро двочасовну свечану литургију служили свештеници Драган Секулић и Душко Спасојевић, праћени црквеним хором „Сарафими“. ШВАЈЦАРСКА Бадње вече, које претходи најрадоснији хришћански празник – рођењу Христовом, окупило је велики број наших људи у храмовима у Базелу, Берну и Цириху. Неколико хиљада верника дошло је по традицији у новоизграђену православну цркву у Берну, цркву Сант Албан у Базелу и другу циришке парохију Успенија Пресвете Богородице. Претесан је био храм Сант Албан, али и двориште да прими све који су дошли да прате литургију на Бадње вече. Више од 2.500 људи стрпљиво је чекало да уђе у цркву, целива иконе и запали свеће за живе и мртве. Колона људи све време литургије кретала се према улазу у цркву – једни су улазили, други излазили, а многи у томе и нису успели. Паљење Бадњака у Балпу
Литургију у Базелу служио је протојереј и старешина чачанске цркве Саша Јоловић, који је специјално за ову прилику дошао у Базел да помогне оцу Милутину Николићу који је у то време служио литургију у Олтен, где је, такође, било пуно верника. – Годинама долазим на Бадње вече и Божић у нашу цркву у Базелу, али овако нешто не памтим – каже за „Вести“ Маја Ебнер, која је у цркву довела и две своје девојчице – Вању (7) и Јану (9). – Једва сам се пробила да заједно са децом уђем у цркву, оволико народа никад досад није било. Децу су ми била у чуду и тешком муком смо се некако извукле из ове гужве. Ништа боље није било ни у цркви у Белп, где велики број верника није успео да уђе у храм јер је и ту била непрегледна колона људи, која је у време литургије остале испред цркве. Верници су дочекали Бадње вече у дворишту цркве паљењем бадњака, а литургију је служио протојереј Станко Марковић. Бадњак и пијукање Бадње вече окупило је земљаке у клубу Јелек, у Холдербанк. Сваке године на Бадње вече, уз обавезну сламу, бадњак и пијукање, које посебно радује децу, чланови овог клуба заједно обележавају овај значајни датум и подсећају се како се некад празновало у родном крају. Вечерњу службу, уз такође незапамћену посету верника у Другој циришкој парохији Успенија Пресвета Богородица, служио је протонамесник др Мирослав Симијоновић, док је јереј Бранимир Петковић служио у Шпрајтенхаху. Никола Петровић из Цириха, који годинама посећује нашу цркву за Бадње вече и Божић, приметио је да је ове године много младих дошло на молитву. – Велики број људи дошло је на Бадње вече, а оно што ме радује јесте што су млади, који су овде рођени, везани за наше обичаје и празнике – каже Никола. АУСТРИЈА Попут земљака у отаџбини, Срби у Аустрији прославили су јуче велики хришћански празник, Христово рођење – Божић. Поштујући древне обичаје, Срби у Аустрији су у великом броју присуствовали у четвртак увече служењу бденија уочи Божића у храмовима Српске православне цркве широм Аустрије. |
Испред храма Светог Саве у 3. бечком округу традиционално узимање бадњака је отпочело још од раних поподневних часова. Више хиљада верника прошло је кроз овај храм као и цркву Успеније пресвете Богородице у 17. округу и храм Васкрсења Христовог у 2. бечком округу.
Више стотина верника је чекало испред храмова на бадњак, а саобраћај је у улицама у којима се налазе наше цркве био закрчен због гужве. После бденија, уочи Божића, верницима су подељени освећени бадњаци, ау наставку свештеници су прославили Бадње вече у црквеним просторијама заједно са верницима који живе у главном граду Аустрије.
Бадње вече је иначе дан који је обично нерадан у Аустрији, будући да пада када и католички одмор Света три краља. Тако да велики број верника искористи обично ово за продужени боравак у отаџбини. Међутим, од укидања визног режима прошле године Бадње вече и Божић славе се у Аустрији уз присуство рођака из Србије. И у Бечу се на Бадње вече уноси бадњак у кућу.
Николић војци (27) и његова девојка Весна Стојановић такође су стрпљиво чекали испред
Славље код братанца
Милица Николић је са ћерком Едином Шећеровић и братанцем Данијелом Петровићем чекала испред цркве Светог Саве на бадњак.
– Бадње вече и Божић ћемо прославити у кругу породице, код братанца Данијела, који иако је рођен у Бечу, веома воли и поштује наше обичаје – каже Милица.
– Бадње вече и Божић ћемо прославити у кругу породице по старим обичајима уз ракију и богату трпезу на столу и све оно што налажу обичаји – каже Николић војци, који је пореклом из Великог Градишта, али је рођен у Бечу.
Видљиве гужве у улицама испред храмова су свакако део празничне атмосфере на коју су Аустријанци готово навикли. Испред храмова Српске православне цркве, као и сваке године, окупио се и знатан број продаваца бадњака. Традиционални божићни симболи су тако могли да се прибаве иу улицама које окружују храмове.
Прва литургија којом се објављује рођење Богомладенца Исуса Христа тачно у поноћ означила је почетак Божићног славља. На сам дан Божића у храмовима српске православне цркве у Аустрији служена је празнична света литургија, после које је највећи хиршћански одмор прослављен у кућама у кругу породице и традиционалну трпезу.