Рат у Хрватској је донео безумна разарања и невине жртве БЕЧ – Бивши хрватски председник Фрањо Туђман желео је по сваку цену рат, а оно што се догађало у Хрватској био је грађански рат као последица договора Слободана Милошевића и Туђмана, тврди у интервјуу за франкфуртске „Вести” бивши министар унутрашњих послова Хрватске Јосип Бољковац.
„Када ме је Бранимир Главаш за време сведочења оптужио да сам га гонио због рушења моста на реци Драви у Осијеку, с образложењем како је то урадио да би се Осијек заштитио од тенкова ЈНА, рекао сам да је ЈНА тог момента била регуларна војска једне међународно признате државе, а Хрватска, која тада још није била призната, део Југославије. Потом сам образлагао ко је тада почео са оружаним сукобима у том делу Славоније”, пренео је Бољковац оно што су, како је рекао, прећутали хрватски медији.
„Рекао сам да су нападнути Срби и Југославија, а не Хрватска. То је део мог сведочења о нападу који су организовали Гојко Шушак, Бранимир Главаш и Вице Вукојевић противтенковским оружјем, амбрустима, на Борово село. Као што су тада напали Србе у том селу да би испровоцирали рат, из истог разлога су срушили и мост у Осијеку”, објаснио је Бољковац.
„То је био грађански рат који је настао као последица договора између Слободана Милошевића и Фрање Туђмана о подели Босне и Херцеговине и размени становништва помоћу етничког чишћења. Туђман је Милошевићу препустио Босанску Посавину а Милошевић њему помогао да се реши Срба у Крајини. Имам материјалне доказе да је бивши генерал ЈНА и касније генерал хрватске војске Миливој Петковић организовао повлачење Хрвата из Босанске Посавине”, наставио је он.
На питање да ли има опипљив доказ о Милошевићевом и Туђмановом договору Бољковац је рекао да ће навести само два за која мисли да су прилично упечатљива.
„Кад је у Осијеку убијен шеф полиције Јосипх Реихл Кир, одмах сам донео одлуку о хапшењу убице и оних који су то убиство организовали, али сам истог тог трена смењен. И гледајте сада како је Туђман објаснио ту моју смену: „Јожа, Слобо такође мисли да ти више не би смео бити на челу МУП-а”. Мене је заправо Туђман сменио у договору с Милошевићем. Ево вам и другог доказа. Када сам у јуну 1991, нешто пре него што је убијен Кир, био на разговорима у Бачкој Паланци са тадашњим српским министром унутрашњих послова Радмилом Богдановићем и Михаљем Кертесом, Богдановић ми је рекао: „Шефови су се договорили”. Уосталом, шта је код Милошевића цели рат радио најближи Туђманов сурадник Хрвоје Шаринић? Био је код њега најмање 40 пута”, навео је он.
За бившег председника Хрватске Туђмана Бољковац тврди да му је циљ био рат по сваку цену.
„Рат није био нужност већ намера. По том његовом концепту требало је да Срби нестану из Хрватске”, подвукао је он додајући да је био против рата, што доказује да ни један Србин није био отпуштен из тадашње хрватске полиције док је он био министар, па је због тога био мета хрватске емиграције која је желела да га убије.
За некадашњег председника Хрватске Бољковац у интервјуу „Вестима” тврди да је био кукавица.
„Да, био је, и он и сва та булумента око њега. И то ћу објаснити једним примером. Кад су се, још у време док се није пуцало, а напетост све више расла, нишки специјалци спустили на загребачки аеродром „Плесо”, послао сам тамо свог човека да ми договори састанак са командантом те јединице. Проширила се вест да ће специјалци ЈНА након „Плеса” заузети и ТВ Загреб и градску топлану. У договору са државним врхом, отишао сам на тај састанак и са њега се вратио једино уверен да је аеродром стварно заузет. Моји саговорници ми нису ништа хтели рећи о својим плановима. Али, и то је изгледа било довољно да међу онима који су ме тамо послали, дође до велике пометње”, рекао је он.
„То је иначе било у време када је заробљен и спуштен на тај аеродром авион пун оружја у којем је био хрватски емигрант Јосип Кикаш. Кад сам потом отишао на Бецићеве стубе, где је тада било седиште ХДЗ-а, имао сам шта да видим – окупило се око 300 чланова фамилија хрватских политичара. Свуда кофери, торбе, ранци, саксије са цвећем… видим, спрема се бежанија. Чим сам изашао из аутомобила са удаљености отприлике 50 метара, обратио ми се продорним гласом Стипе Месић: „Јожа, јесу ли се спустили специјалци? Јесу, одговорим му ја. Кад ли маса крену, прави стампедо… Падају жене и деца преко торби, глинене саксије пуцају, а земља из њих и цвеће по свуда прште, дрвене саксије са фикусима се котрљају низ Бецићеве стубе. Једва некако заустависмо те избезумљене људе. Добро да жртава није било”, закључио је бивши министар унутрашњих послова Хрватске.
Танјуг