У току су припреме за обележавање 200 година цркве светог Николе и 170 година Српског певачког друштва „Јединство” 
Црква светог Николе у Котору, изгорела у пожару 1896. и обновљена 1909. године (Фото Ж. Комненовић) Од нашег дописника
Котор – Учествујући у четрдесетодневној молитвеној жалости поводом смрти патријарха Павла, Српска православна црквена општина которска померила је датуме манифестација којима обележава вредне јубилеје: 200 година цркве светог Николе, 100 година од подизања нове цркве светог Николе и 170 година Српског певачког друштва „Јединство”.
Овим поводом најављено је представљање пригодне коверте и поштанске марке које издаје Пошта Црне Горе и отварање изложбе графика „Жича” Веље Михаиловића.
Главна прослава заказана је за 14. јануар када ће се у которском центру културе одржати свечана академија, а 15. јануара света архијерејска литургија у храму светог Николе.
Значајни јубилеји которске православне заједнице трају већ два века и не зна се која је прича интересантнија: она о которском православном храму или о настанку и деловању најстаријег српског певачког друштва на Балкану.
На месту на коме се данас налази црква светог Николе налазио се доминикански самостан који је напуштен крајем 18. века.
У време Наполеоновог освајања Боке, 1808. године, Французи су тај простор поклонили православнима да саграде цркву, а самостан су претворили у касарну. На том месту православна црква је постојала од 1810. до Бадње вечери 1896. године када је заједно са француском касарном изгорела у страшном пожару.
На згаришту доминиканске и касније православне цркве је од 1902. до 1909. саграђена садашња црква светог Николе чија је рестаурација у току. „Она и данас многе збуњује јер се питају зашто није окренута ка истоку.
Када дођу на Трг светог Николе пролазници се питају да ли је црква светог Луке окренута наопако или црква светог Николе. Црква светог Луке, древна немањићка задужбина, окренута је правилно али је северозападни положај цркве светог Николе одређен стицајем околности и урбанистичким простором”, каже архијерејски намесник бококоторски, которски парох Момчило Кривокапић.
Српско певачко друштво „Јединство” званично је регистровано 1839. године иако је деловало још од 1830. године, када су његови чланови певали на сахрани светог Петра Цетињског.
Те 1839. године основано је и Панчевачко певачко друштво. Которски хор је годину дана млађи, али су, како кажу, најстарији на Балкану, јер је Панчево у Панонији.
У годинама испуњеним духовним вредностима кроз хорско певање, културну делатност у вишеверској средини, у време великих богослужења, али и пучких фешти и континуитет промена државних оквира од Аустроугарске, Краљевине СХС и Југославије до данашњих дана, СПД „Јединство“ је очувало изворне принципе свог деловања, духовно језгро Срба у Боки Которској.
Ипак „Јединство” није окупљало само православне Бокеље већ и припаднике других народа и вера. О томе сведоче имена диригената, од Чеха Буреша, Антуна Шулића, Антуна Хомена, Трипа Томаса, неколико Руса, те Антуна Шулца, Аустријанца, који је као дугогодишњи диригент „Јединства” касније прешао на Цетиње и на текст проте Јова Сундачића, члана СПД „Јединство”, касније секретара књаза Николе, компоновао прву црногорску химну „Убавој нам Црној Гори”.
Жељко Комненовић