Datum: 28.04.2009 22:00
Autor: Драго Тодоровић
ФОЧA – Иако га судбина није мазила Петар Елез из Миљевине, један је од најбољих ученика фочанске Гимназије и омиљен је међу друговима и наставницима. Ускоро ће напунити 17 година, а рођендан ће прославити скромно, са баком Илинком са којом живи у насељу Пођеђе.
Свако јутро овај скромни, узорни младић устаје у шест сати, пјешачи петнаестак минута до аутобуске станице, а онда путује у Фочу гдје похађа други разред Гимназије.
– Студираћу, то је сигурно, а сањам да једног дана постанем инжењер електротехнике. Надам се да ће ми се посрећити као што ми се посрећило и 1992. године када сам прстом судбине преживио злочин – рекао је Петар.
Он каже да је имао само три мјесеца кад су му муслимански војници, 7. септембра 1992. године убили родитеље – мајку Наду и оца Жељка.
Бака Илинка каже да никада неће моћи да заборави трагедију која јој се десила, али је Петар њена највећа утјеха.
– У рату су ми направили дубоку рану на срцу, а Перица је сваким даном лијечи и замлађује. Поносна сам што сам га васпитала и захваљујем Богу што је тако – каже Илинка.
Она је додала да су непријатељи напали село Пољице, гдје су се затекли сви укућани.
– Када су запуцали, увила сам Петра у деку и са снахом Надом истрчала напоље. Српске куће су горјеле. Снаха Нада се међутим, поново вратила у кућу. Заборавила је дјечију флашицу са млијеком. Убили су је на кућном прагу – присјетила се Илинка.
Сада је Петар бакина „десна рука“. Нацијепа јој дрва и подсјећа је кад треба да попије који лијек. Она му је замијенила родитеље.
– Са радошћу гледам како Петар данас расте, али ме хвата страх за његову будућност јер немамо ријешено стамбено питање – додаје бака Илинка Елез.
Донација
За грађевинске радове на кући Елеза, из Борачке организације Фоча донирали су грађевински материјал у вриједности пет хиљада марака.