У својој новој књизи посвећеној страдању Срба у 20 веку и његовом прикривању, професор др Смиља Аврамов користила је искључиво страна документа и открила драматичне али и деценијама заташкаван размере злочина над српским народом.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=bL1Jumh-SnI[/youtube]
Недавно објављена двотомном књига „Геноцид у Југославији од 1941-1945. и 1991. године“, професора др Смиље Аврамов, додатно ће „узнемирити“ присталице теорије о штетности помињања злочина, нарочито геноцида над Србима.
Књига се ослања искључиво на писана документа из архива и института страних држава, и бави се не само геноцидом над Србима, већ и проблемом његовог прикривања.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=XI3Z4S_2TN0&feature=related[/youtube]
Открива имена земаља чије су обавештајне службе играле двоструке игре, оних које су заменом теза оптуживале друге државе за све што су оне чиниле.
У том контексту, Аврамова види и нову подметачине која Србе означава геноцидним народом, расистима, антисемистима, али и разобличава порекло српског прикривања геноцида над собом.
– Пошто сам Српкиња која брани свој народ, а да би избегла субјективизма, за писање ове двотомном књиге користила сам искључиво страна документа. Боравила сам у Војном архиву у Риму, Војном архиву у Фрајбургу, Државном архиву у Бону, Државном архиву у Лондону, Државном архиву у Вашингтону и Државном архиву у Цириху.
Тамо сам пронашла оригиналне извештаје немачких и италијанских команданата који су злочине Хрвата над Србима описивали као најмонструознији злочин икада виђене у историји човечанства – објашњава Аврамова.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=HXCADHpBz0k[/youtube]
И Хитлер побеснео
Прецизност са којом су немачки војници и официри извештавали о невиђеним злочинима Хрвата над Србима ме је згрануо.
Извештаји команданата фон Хостевала и Кесе изазвали су бес и код Хитлера.
Због тога је хитно позвао Павелића у Берлин на посебан разговор. Имала сам у рукама тај запис.
Хитлер није бирао речи, оптужио је Павелића да је због злочина над Србима кривац за њихову побуну, јер је на тај начин угрозио немачке освајачке планова на истоку.
Откривајући јавности до данас непознате документе о неким догађајима, професорка Аврамов преко њих објашњава позадину организованог прикривања геноцида над српским народом, али и његово заташкавање у самој Србији.
– У спасавању Анте Павелића у мају 1945. године учествовале су енглеске обавештајне службе. Британски високи дипломата први се срео са Павелић у Франкфурту. Британци су га пребацили у Ватикан, а Американци у Латинску Америку. Британци су спасавали овог злочинца и из разлога што је Павелић био обавештајац британске М6 од 1926. године. То је био и после убиства краља Александра 1934. године у Марсеју.
М6 је још 1941. године подметнула Србима ону злокобну крилатицу – боље гроб него роб, а већ 1945. годне ширила тезу о надувани јасеновачким злочинима као великосрпској измишљотини.
– Успели су у томе, па је преко српских комуниста у Србији била озакоњена забрана причања у школама о геноциду над Србима. То се може видети и на мом примеру. Године 1947. била сам запослена у Јавном тужилаштву Београда и затражила сам од шефа да ме пусти три дана како би у Загребу решила питање наследства као једина преживела после усташког покоља.
Одбрусио ми је: доста о Јасеновцу, да твог оца нису заклале усташе ми бисмо га убили јер је био буржуј. Ипак, отишла сам у Загреб, а по повратку чекао ме је отказ. И данас се у Србији на сличан начин поступа.
Преко пронађених докумената у страним архивима, Аврамова објашњава позадину приче да су управо Срби геноцидни народ, расисти и антисемити.
– Од доласка Сефарда на просторе Србије у 16. веку, Срби су били најискренији пријатељи Јеврејима. Први Јеврејин у историји светског парламентаризма постао је крајем 19. века члан српског парламента. Јевреји су једино у српској војсци стизали до чина генерала.
Краљ Александар је још 1917. године подржао идеју стварања јеврејске државе и међу првим владарима потписао те године „Балфурову декларацију“. Краљ Петар ИИ 1941. године на путу за Енглеску, у Јерусалиму је оставио повећу своту новца и злата за спасавање Јевреја у Србији. Бројни су примери где су српске породице спасавали јеврејске породице од 1941. до 1945. године.
Геноцид у 20. веку
– Пошто сам обишла све велике стране институте, архиве, војне и државне, нигде нисам пронашла одељак – геноцид над Србима. А геноцид су вршили Бугари 1914. до 1918. на југоистоку Србије, Аустријанци и Немци у Мачви. Такође, од 1941. Немци у Краљеву, Крагујевцу, Београду, Мађари у Срему и Бачкој, Хрвати у Хрватској, БиХ и Срему. Нестало је преко милион Срба у Првом светском рати и више од милион у Другом светском рату. Шта је још горе, о тим геноцида српска деце не уче у школама.
Да је та „кухиња“ веома јака и продорна осетили су на својој грбачи и Немци, открива Аврамова.
– Користећи Хитлерове злочине, творци подметачина Немце су оптужили за стварање теорије о расизму, што није тачно. Теорија о расизму створена је у Енглеској, а потом иу Француској. А то је урађено да би се прикрило индиректно учешће Енглеске и САД у злочинима над Јеврејима.
Хитлер је дозволио да 800 Јевреја отплови у Америку, међутим она их је вратила назад и сви су побијени у Аушвицу. Такође, Хитлер је предложио Енглезима и Американцима да исели све Јевреје у њихове колоније, али предлог је одбијен.
Пошто те „кухиње“ и данас раде, што тврди и енглески историчар Полин Вуд, најбоље се тих напада и замене теза можемо одбранити формирањем Музеја геноцида над Србима – поручује Смиља Аврамов.