Глобално отопљење све брже топи швајцарске глечере. Научници страхују да би многи могли да нестану пре краја овога века што би имало несагледиве последице по околину, али и привреду.
Швајцарски глечери се, због глобалног отопљења, све брже топе, па постоји оправдана бојазан да би многи могли да нестану још пре краја овога века, упозорили су швајцарски стручњаци.
„Реч је о врло лошем развоју догађаја који нам не дају разлога за оптимизам. Глечери све брже губе масу“, изјавио је аутор једне од две недавно објављене студије у Швајцарској, Матијас Хус, са Универзитета у Цириху.
Уколико се ова суморна прогноза покаже тачном, то би могло да утиче негативно на равнотежу еколошког система и да се веома лоше одрази на економске прилике у Швајцарској и Европи, сматрају научници.
Глечери у Швајцарској су познати широм света и представљају велику туристичку атракцију, али имају веома важну улогу и у регулацији количине воде.
„Глечери зими складиште воду, а ослобађају је лети када је, због топлоте и суше, тлу потребно више воде“, објаснио је Хус.
Глечери задржавају воду током влажних и хладних година, а испуштају је у годинама које су топлије и сувље, што их чини важним природним резервоаром.
Према речима Матијаса Хуса, у југозападном делу Швајцарске готово сва вода која истекне из глечера привремено се складишти и користи за производњу електричне енергије.
Хусова студија, сачињена на основу проучавања 30 репрезентативних глечера, показала је да се, у просеку, топи око метар леда глечера годишње.
Дужа и топлија лета
Истовремено, Данијел Фариноти и његова екипа из Швајцарског Института за технологију, проучавали су шири узорак од 1.500 глечера свих величина од великог Алечглечера, највећег на Алпима, до залеђених поља, чија површина није већа од три квадратна километра.
Према подацима прикупљеним током студије, од 1999. године до данас, са тих глечера отопило се укупно 10 кубних километара леда.
Један од разлога за повлачење леда је продужено трајање топлих годишњих доба, али и непромењена количина падавина која би током зиме требало да надокнади оно што се лети отопило, објаснио је Фариноти.
Обе екипе стручњака углавном су користиле методу комбинације непосредног мерења и макета за процену количине леда за подручја за која подаци нису били доступни.
Према подацима студија швајцарских научника, до 1999. године укупан обим леда на швајцарским Алпима износио је 75 кубних километара.
„Покушали смо да израчунамо количину леда која је од тада изгубљена и закључили да се ради о око 13 одсто,“ објаснио је Фариноти.
Швајцарска је изгубила три до четири одсто леда на глечерима само 2003. године када је Европу запљуснуо незапамћен талас врућине, процена је научника Фаринотијеве екипе.
Брже повлачење ледене масе
„Веома је важно колико леда ћемо имати на великим глечерима. У овом тренутку, можемо са сигрношћу рећи да ће мањи глечери нестати“, изјавио је Хус, додајући да ће на великим, попут Алечглечера, лед потрајати још неко време.
Хус и његов тим су проучавали временски распон од 1900. до 2007. године током којег је забележена веома негативна, мада не баш праволинијска тенденција.
Уочене су две фазе када су глечери добили на масивности, па чак и једна фаза током четрдесетих година прошлог века када су губили масу брже него данас. Општа тенденција, ипак, указује на повлачење леда, нарочито у последњих 30 до 50 година када је приметно брже нестајање ледене масе.
„Глечер у зони изворишта реке Роне нестаће за 100 година. Најпре ће се полако повлачити, до отприлике 2050. године, а потом све брже. То значи да ће до краја овога века већина мањих глечера нестати“, предвиђа Хус.
Обе студије представљене су на јесењем састанку Америчке уније геофизичара, највећем годишњем скупу научника који се баве геологијом. То нису прве процене стања швајцарских глечера, али се сматра да су досада најобухватније.