Пред судовима и тужилаштвима 9.879 предмета о ратним злочинима, у 1.781 случају су познати починиоци, док се истовремено, на различитим нивоима, воде истраге против 5.895 осумњичених
Зграда тужилаштзва за ратне злочине (Фото Д. Ковачевић) Сарајево – Државна стратегија за решавање случајева ратних злочина, коју је усвојио Савет министара БиХ на самом крају протекле године, предвиђа да би најсложенији и најприоритетнији предмети ратних злочина у БиХ требало да буду процесуирани у року од седам година, а остатак у наредних 15 година. У овом документу је назначено да се тренутно пред судовима и тужилаштвима у БиХ налази 9.879 нерешених предмета о ратним злочинима, у 1.781 случају су познати починиоци, док се истовремено, на различитим нивоима, воде истраге против 5.895 осумњичених.
Стратегија обавезује Тужилаштво БиХ да до краја 2009. успостави централизовану евиденцију о свим незавршеним предметима, док се од Суда БиХ очекује да ажурира евиденцију о броју потврђених оптужница, изречених првостепених и правоснажних пресуда у предметима ратних злочина, почев од марта 2003. године, од када су ови предмети у његовој надлежности.
Најсложенијим и најприоритетнијим предметима ратних злочина у БиХ бавиће се Тужилаштво БиХ, односно државни суд који ће, како је то назначено у Стратегији, истовремено на предлог Тужилаштва одлучивати који предмети могу бити пребачени на процесуирање нижим судовима, или тужилаштвима. Реч је о ентитетским судовима и суду у Дистрикту Брчко од којих се „очекује да следе праксу Суда БиХ”.Практична примена Стратегије, наравно, подразумева и обезбеђење одређених материјално- техничких средстава чија вредност, засад, није утврђена. Предлог о висини неопходних улагања даће Високи судски и тужилачки савет БиХ који ће до коначне цифре доћи тек пошто, заједно са надлежним судовима, тужилаштвима и полицијским органима, процени колико је коштало процесуирање до сада окончаних предмета. Уз то и Савет министара је заједно са Стратегијом усвојио и закључак „који налаже обезбеђивање средстава за њено несметано спровођење”.
Као посебна област у Стратегији је наведена заштита и подршка за жртве и сведоке која, између осталог, предвиђа и доношење закона о програму заштите сведока. Тај закон је тренутно у парламентарној процедури. У циљу провођења мера измештања сведока изван граница БиХ указује се и на потребу закључивања билатералних и мултилатералних споразума са земљама дестинације, те осигурања средстава потребних за ту намену.Стратегија предвиђа и ефикаснију сарадњу са земљама у региону „у циљу бржег решавања предмета ратних злочина”.
Председавајући Савета министара БиХ Никола Шпирић сматра да је Стратегија „један врло важан документ који третира системски приступ проблематици решавања ратних злочина у БиХ” и сигуран је да ће она доследно бити примењивана, јер је „усвојена консензусом”.Први заменик високог представника Рафи Грегоријан процењује да ће „Стратегија успоставити рационалан, кохерентан и објективан процес за решавање случајева ратних злочина”, те „транспарентност за јавност”, што ће повећати поверење у правосудне институције.
Савет за спровођење мира (ПИК) раније је више пута упозоравао да је „усвајање Стратегије за рад на предметима ратних злочина један од услова чијим испуњењем ће БиХ потврдити да је мирна и одржива земља, неповратно на путу ка европским интеграцијама”.Уједно ово је и један од услова за транзицију Канцеларије високог представника у Канцеларију специјалног представника ЕУ.
Иначе, на тексту Стратегије која се, практично, већ примењује, радила је посебна Радна група коју је половином 2007. основао Савет министара БиХ. У овој групи своје представнике имала су државна министарства правде, безбедности и финансија и трезора, те Високи судски и тужилачки савет, затим Тужилаштво и Суд БиХ, Агенција за истраге и заштиту (СИПА), те ентитетска министарства правде и финансија и Дистрикта Брчко. Групом је руководио главни тужилац Тужилаштва БиХ, док је Министарство правде координирало активност и пружало административну подршку.
Давор Ковачевић