Представљен пројекат „Дигитална ризница Хиландара“, захваљујући коме ће богато културно наслеђе Хиландара бити сачувано у електронској форми.
У Српској академији наука и уметности (САНУ) представљен пројекат „Дигитална ризница Хиландара“, који је застао после пожара који је 2004. године задесио наш манастир на Светој гори и настављен уз подршку и помоћ „Телекома Србије“.
Захваљујући том пројекту богато културно наслеђе Хиландара биће сачувано у електронској форми и трајно постати доступно научној, али и широј јавности.
О коликом националном благу је реч сликовито је објаснио директор Задужбине Хиландара Миливој Ранђић који је оценио да би, када би се ставило на вагу, оно што поседује Хиландар наспрам свега што се налази у Србији, тас превагнуо на страну светогорског манастира.
Пожар који је задесио српску светињу показао је смисао идеје о дигитализацији. Божјом промисли, ни тај, као ни претходни пожари нису однели ништа од наслеђа које је предмет дигитализације, рекао је Ранђић.
Зато је 2005. године набављена опрема неопходна за дигитализацију, а када је, иначе добра финансијска подршка Минстарства културе Хиландару у години кризе била смањења, у посао се укључио Телеком, објаснио је директор Задужбине, захваливши тој компанији што је имала слуха за значај тог посла.
Богата ризница
Ранђић је напоменуо да се у ризницама Хиландара, који је уписан на УНЕСКО-ву листу светске баштине, налази 1000 икона, 507 рукописних повеља и велики број других драгоцености које ће бити предмет дигитализације. Он је додао да је до сада снимљено толико мартеријала да већ могу да се од тога праве и посебни пројекти какав ће бити Монографија повеља српских владара.
Говорећи о обнови манастира која је почела 2006. године, две године после пожара, директор Задужбине Хиландар је рекао да је до данас обновљено 40 одсто, а у употребу враћено 30 одсто манастирског простора.
Генерални директор „Телекома“ Бранко Радујко рекао је да је компанији била посебна част да учествује у историјском подухвату обнове манастира Хиландара и дигитализацији баштине. Он је изразио очекивање да ће то бити подстицај осталој пословној јавности да допринесе истим настојањима.
Донираном телекомуникационом опремом манастирском комплексу и главним објектима за руковођење обновом манастира, биће обезбеђени знатно савременији услови комуникације и створени предуслови да се дигитализација ризнице обавља из самог манастирског комплекса.
Одатле би се дигитализовани материјал директно слао у Београд заштићеним интернет везама. По први пут, биће успостављена телекомуникациона веза манастира Хиландара, Задужбине манастира у Београду и сервера на којима ће се чувати дигитализована ризница.
У име Хиландара, први епитроп манастира, јеромонах Серафим, уручио је Радујку „Хиландарску споменицу“ и копију иконе Игуманије Тројеручице у знак захвалности Телекому на подршци.
Генерални секретар САНУ, академик Димитрије Стефановић оценио је да сада још нисмо свесни величине подухвата какав је дигитализација ризнице Хиландара који остаје новим поколењима.
Он је оценио да је управо та духовна обнова Хиландара, из генерације у генерацију, најважнија, јер без ње би све стало још 1198. када је и подигнут.