Нико не може да зна шта су последње ствари. Морамо због тога да их прихватимо онако како их доживљавамо. И, ако једно такво искуство помогне да живот учинимо здравијим или лепшим, или потпунијим, или смисленијим за самог себе и за оне које волимо, можемо мирно рећи: Била је то Божија милост. Јунг, Психологија и алхемија.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=Kb55yegNk0c[/youtube]
Ову велику тему последњих ствари, иако је најлепше започети мислима светих отаца, одлучили смо се, ипак, да је отворимо мишљу познатог психолога Јунга, који нас је упутио у духу хришћанске мисли, и уједно, одговорио на нашу проблематику. На сцену православног света, обавијен велом анонимности, излази филм под називом „Дигитални анђео, – Жиг звери“. То је филм чија је тематика првенствено осветљавање и изношење на видело истине о чиповима, који се неприметно намећу простом човеку и то са циљем да се подвргну контроли сви житељи васељене.
„Ко се мача лати од мача ће и да страда“ – назив је другог дела истоименог филма.
Из самог назива може се приметити да је изражена потпуна спремност ка супротстављању глобалном светском поретку. И трећи део истоименог филма надовезује се на исту тематику. Овај „анонимни“ филм, изражава опозицију данашњем свету и представља духовно стање човека, који заплашен и збуњен свеопштим стањем које влада у свету, покушава да на један тривијалан начин поврати осећај сигурности. Осећај губитка слободе, као и егзистенцијалне угрожености изазива природан револт и покушај да се ситуација, која намеће угроженост превазиђе, а у најбољем случају да се елиминише. Филм говори о потреби да се данашњи човек заштити од разних овосветских манипулисања која се покушавају наметнути, како аутор филма сматра, нашој популацији. Сходно томе аутор самог гледаоца истовремено обавештава и упозорава на спекулације које се чине у овосветском врху. Сила са којом се сусрећу несразмерно је већа у односу на угроженог и да би се потлачени супротставили таквој моћи, неопходно је освешћивање, што је управо и тема филма.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=d_DaQ2uKgrM&feature=related[/youtube]
Филм карактеришу мотиви и поруке који су специфични за религиозну популацију друштва, због чега се аутор служи наводним благословом Цркве, иза којега апсолутно нико не стоји. Светом овладава Антихрист, који се учврстио у владајућим земљама и њиховим водећим личностима (какви су били Бил Клинтон, Џорџ Буш и Џон Кери, Карл Маркс и Фридрих Енгелс, као и многи други) и сада настоји да овлада целим светом. Изражен осећај припадања једној нацији, која у нашем случају јесте српска, изазива бунт и револт управо према онима који се намећу као владајући и крманећи овосветском политиком. По речима Николаја Берђајева и најпросечнији и најништавнији човек, осећа се узвишеним и уздигнутим кроз припадност „националноме“ и „народноме“. Берђајев наводи да један од узрока поробљавајућих саблазни, управо јесте у томе што оне дају човеку веће осећање власти. Постајући роб идола, човек се осећа уздигнутим ка истини. Човек постаје роб, али без тог ропства осећао би да стоји још ниже. Када је човек безличан и када се у њему не разоткрива никаква универзална садржина, онда му заробљеност активацијама разних врста даје осећање испуњености. „Национално“ понајлакше испуњава празнину; то се показује могућим за огромне масе и не претпоставља никаква квалитативна достигнућа. Према речима Берђајева, овом ропству може да се супротстави једино особа са духовним садржајем. Потреба за оваквим типом човека, као и за човеком који се може супротставити најезди манипулативних сила, представља вапај аутора филма. Ова конфузија у свести једног грађанина (Србина), изазива револт усмерен на државну власт и незадовољство истом, што проузрокује неизбежну скепсу према свим државним органима, а уколико је члан Цркве, онда и према самој црквеној јерархији. У непрестаном страху и неповерењу, једина утеха јесте нада на други долазак Христа који ће свет ослободити по други пут. Очекивање месије, стари јеврејски синдром, сада се јавља и у хришћанском добу и то као отров Антихристу. Међутим, за разлику од отачког схватања другог Христовог доласка, које је било устремљено ка ишчекивању избавитеља од греха, ми данас ишчекујемо избавитеља од чипова, које називају „дигитални анђели“, а који ће у блиској будућности бити наша лична карта, преко које ће се помоћу разних спектара фреквенција утицати на мишљење и расуђивање човека. Све ово није немогуће и блиско је данашњем схватању света, које у свеукупној поремећености система вредности налази своје место. Како би се ова конфузна политика „религиозног“ аутора филма аргументовала и добила на поверењу, као и много пута у историји, прибегава се окриљу Цркве, која својој јединствености допушта и плуралност мишљења. Кроз призму Цркве могу се пронаћи и тумачити многа места попут: гласова из пакла, чувених «666», светског признања Нове Светске Цркве на челу са Антихристом, потом, подизање Соломоновог храма, разни масонски символи и ознаке које се налазе на новим пасошима, личним картама и другим документима.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=hFYw-NJQEQk&feature=related[/youtube]
Аутор је заборавио да су у разним временима кроз историју постојали слични проблеми. Позивамо се на самог апостола љубави, Јована Богослова, који у својој Првој саборној посланици упозорава да је последњи час (а пре колико је то било!?), да Антихрист долази и да се појављују многи антихристи (1Јован 2, 18), али исто тако, наглашава и то да су сви они немоћни пред Христом који је Истина. Тако нас упућује не на страх од Антихриста него на љубав, веру и истрајност у Христу. Сам апостол опомиње да је Христос дао обећање које је живот вечни (1Јован 2, 25), те да се, усмерени ка том обећању, чувамо да нас нешто не омете. Апостол ипак, ни у трену не прибегава очају, него се потпуно препустио Христу, јер је потпуно свестан да је управо Он тај који о нама брине и који нас чува, али подразумева да се и ми бринемо о себи. Онај који не познаје Христа и не исповеда Га, тај је у опасности. Безбрижан је онај који исповеда и живи у Христу.
Духовном човеку је јасно да тамо где непрестано некога упозоравају на нешто, где непрестано говоре о некаквим забранама, где стално осуђују, где је апсолутан страх од тога да ће те неко окрњити и оштетити – као да Господ о свему не брине – нема Јеванђеља (радосне вести). Јеванђеље исцељује сваки грч, сваку укоченост, оно је Литургија – „лек бесмртности“. Јеванђеље је ту да нас крепи и да нам открива Царство Божије, да нас припреми да живимо у њему, а не да нас припрема да живимо у царству Антихриста. Стога православном свету потребан је евхаристијски живот а не живот у страху од „Дигиталног анђела“.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=obVgnrFTpKc&feature=related[/youtube]