Прослава Светог Саве у Бечу
Молитвену жељу Срба који живе у аустријској престоници, да део моштију Светог Николаја Српског чувају у најновијој бечкој цркви, братство храма (протонамесник Драго Вујић и протонамесник Драган Бирташевић) је проследило надлежном епископу. Епископ средњоевропски Г. Константин ову молбу упутио је Епископу ваљевском Милутину, који је са радошћу благословио да се део моштију Светог Николаја Српског из Манастира Лелић пренесе у Беч.
Овај радостан догађај окупио је, у суботу 24. јануара 2009. године, многобројне вернике у храму Васкрсења Христова, који су желели да присуствују доношењу дела моштију Светог Владике Николаја.
Свету архијерејску Литургију служили су: Епископ будимски Лукијан, Епископ захумско- херцеговачки Григорије, Епископ коморански Тихон и Епископ средњоевропски Константин, уз саслужење 28 свештеника и два ђакона из земље и расејања и Васељенске патријаршије.
Део часних моштију Светог Николаја Српског донели су игуман манастира Лелић, архимандрит Авакум и протосинђел Георгије, који је у бечком храму прочитао Повељу о полагању моштију Светог Владике Николаја.
Део моштију положен је у ћивот који се налази испред олтара, где ће трајно и остати. Ћивот је урадио протомајстор Душан Милисављевић из Батајнице.
Владика Константин се захвалио свима који су присуствовали овом светом чину и нагласио да је Свети Николај Српски за време Другог светског рата, као заробљеник, боравио у Бечу. Тада је у Свето Јеванђеље уписао три дивне молитве које ће ускоро бити објављене за јавност.
ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ
Прослава Светог Саве почела је у бечком храму Успенија Пресвете Богородице, у суботу, 24, јануара, када је после вечерњег богослужења одржан дечји програм са рецитацијама, а деци је подељено преко 300 пакетића.
У недељу, 25. јануара Свету архијерејску Литургију у храму Светог Саве служили су Епископ захумско-херцеговачки Григорије и Епископ средњоевропски Константин, уз саслужење више свештеника и ђакона.
Том приликом Епископ Константин је у чин протојереја произвео о. Петра Пантића, пароха храма Светог Саве.
У веома надахнутој беседи Епископ Григорије поучио је присутни народ како треба да се угледа на Светога Саву.
Упоредио га је са Мојсијем, јер и Свети Сава изводи нас из ропства нашим страстима, слабостима, гресима, немоћима, а пред њим је огњени стуб и он види лице Господа нашега Исуса Христа.
Ми би заувек остали варварски народ који је некад постојао да није било тог Светитеља, тог сина нашега Стефана Немање.
Епископ Григорије рекао је да у срца наша не сме да уђе никакав страх, сем страха да нас било шта на овој земљи одвоји од Бога и од светих Божјих угодника, од Светог оца нашег Саве. Замолио је и народ и себе, у име Светога Саве да волимо један другог као самог себе.
Ми треба да клекнемо пред Светога Саву и пред Христа живога Бога, а онда да нам се догоди оно што се догодило сваком грешнику. Да нас дотакне рука Светога и рука Најсветијег и да нам каже: „Устани и више не греши“.
Своје обраћање верницима Владика је завршио речима: „ Вријеме је да и наш народ устане и да престанемо размишљати, прије свега, о томе да не волимо један другога. И да се догоди оно што се већ догађа, да наша земља, од истока до запада и од сјевера до југа, замирише тамјаном и да по свој земљи српској, и да свуда тамо гдје живе Срби, бруји као олуја и да се чује пјесма: Алилуја! Алилуја! Алилуја!“
тонски запис бесједе Eпископа Григорија
После подне истога дана, у дворани „Аустрија центар“, одржана је Светосавска академија, којој су поред двојице Епископа, присуствовали: Драган Великић, амбасадор Србије у Аустрији, Мирослава Бехам, амбасадор Србије при међународним организацијама, Владимир Новаковић, заменик амбасадора, Александра Којић, секретар Министарства за дијаспору, Радосав Митровић, председник ЦО и многи други.
Епископ Григорије на бини је пререзао славски колач и осветио кољиво које су припремили овогодишњи кумови Синиша, Јасмина, Стефан и Марија Лацковић. За следећу годину кумства се прихватио Радивоје Јанковић.
У име свештенства, госте је поздравио протојереј-ставрофор Сретоје Душанић, а програм је водио Миодраг Мецановић.
Публици се обратила Александра Којић, секретар Министарства за дијаспору, која се захвалила Српској православној цркви што је сачувала српску дијаспору, негујући језички, духовни и културни идентитет српског народа изван матице.
Светосавску беседу одржао је проф. Бошко Обрадовић, секретар Управног одбора Српског сабора Двери.
Говорећи о усуду нашег народа, који има на кога да се угледа, он је изнео конкретан план изласка из ове тешке ситуације, садржан у седам тачака. Од свега нам је можда најпотребније „ново одушевљење и национална самодисциплина“, а свако рођено дете треба да је национални празник.
У уметничком делу програма наступила је београдска музичка група „Ступови“, Мирко Бабић, глумац из Крагујевца, др Драгана Каракаш и КУД „Бранко Радичевић“ из Беча. Ученице веронауке Драгана Милојковић и Драгана Вукић су рецитовале, а „Песму захвалности Светом Сави“ коју су саме компоновале, отпевале су сестре Јелена и Јована Пантић.
У уторак, 27. јануара, Света Литургија се служила у сва три бечка храма, а најстарији храм Светог Саве, уједно је прославио своју храмовну славу. У храму Светог Саве и у храму Васкрсења Христова те вечери служио се Акатист Светом Сави, деца су одржала свој програм са рецитацијама, а на крају су свој деци подењени пакетићи.