На већини главних градских тргова широм Србије организују се бројне манифестације за дочек Српске Нове године.
Јулијанска Нова година (најчешће код Срба: Српска Нова година, а код осталих Стара Нова година или Православна Нова година) је празник који се слави 14. јануара по грегоријанском календару сваке године. Тог датума је 1. јануар по Јулијанском календару.
 |
Инфо
|
||||
| Извор: РТРС |  |
||||
Иако није званична Нова година, она се радо слави у балканским земљама као што су Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина (Република Српска), Македонија, православни дијелови Хрватске…
Такође се слави у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Молдавији, Грузији…
Занимљиво је и то да традиција обиљежавања Јулијанске Нове године постоји и у неким њемачким кантонима у Швајцарској (као Алтер Силвестер), као и у неким дијеловима Галске заједнице у Шкотској (Единбуршки ‘Ам Ботхан’).
Прослава Нове године 1. јануара датира из 153. године прије нове ере. Било је то скоро пет и по вијекова пошто је други краљ Рима Нума Понтилиус календару додао мјесеце јануар и фебруар.
Римљани су осјећали потребу да тачно рачунају вријеме и стално су радили на усавршавању календара, што је успјело Јулију Цезару, 46. године прије нове ере. Овај календар, познат као јулијански, рачунао је вријеме према кретању сунца и као први дан у години узео је 1. јануар.
Како се овакав начин рачунања времена показао бољим од лунарног, убрзо је прихваћен у цијелом Римском царству, а као један од лијепих новогодишњих обичаја установљено је поклањање ораха, урми, смокава и округлих колача.
Данас цио свијет званично прославља испраћај старе године 31. децембра и дочекује соларну Нову годину, која пада 1. јануара. Разлика је само у дану када се дочекује, јер за цркве које употребљавају стари јулијански календар 1. јануар пада 14. (по грегоријанском).
Постоји веровање да се тог дана не треба свађати како нас током цијеле наредне године не би „тјерао баксуз“. Такође се, из истог разлога, вјерује да се треба чувати превара.
Првог јануара по јулијанском, односно 14. по грегоријанском, или новом, слави се и Мали Божић, празник посвећен Обрезању Господњем. Овај празник је установљен у знак јна обрезање Богомладенца којем је, као и сва јеврејска дјеца, био подвргнут осмог дана по рођењу. По обрезању, Јосиф и Марија дали су му, послушавши заповиједи анђела прије његовог рођења, име Исус, што на јеврејском значи Спаситељ. Име Христос потиче из грчког језика и значи помазани или освећени.
Код Срба постоји много обичаја везаних за овај празник. У већини крајева на овај дан понављају се неки обреди и радње својствени празновању Христовог рођења.
Обичај у Херцеговини, као и у још неким крајевима, јесте да се тог дана спаљују остаци бадњака, а понегде у кућу, у рану зору, долази положајник, баш као и за Божић. Обичај је у Војводини да се 1. јануара на раскршћима пале ватре. Вјерује се да свјетлост и ватра доносе радост и чисте од гријехова.
Задржао се и обичај ломљења посебног обредног хљеба који се зове василица. То је хљеб сличан чесници у који се стављају зрневље житарица, пасуља, бундеве, пасуља, бобице дрена, за здравље. Као и у чесницу, тако се и у василицу ставља метални новчић, као симбол богатства, среће и напретка. Сличан обичај постоји и код Грка код којих се у поноћ, 31. децембра, служи васиполита, или Василијева торта. Парче ове торте, у којој се налази новчић, прво се посвећује Светом Василију, а затим дијели члановима породице.
Обредни хљеб који се мијеси за Православну нову годину зове се василица, јер се тог дана слави и Свети Василије Велики. Ово је крсна слава многих породица и еснафа. Празник Светог Василија Великог је слава Првог београдског певачког друштва, основаног 1853. године.
Свети Василије био је један од од најобразованијих отаца хришћанске цркве. Пошто је деценију и по у Атини учио филозофију, реторику, астрологију и друге науке, одлучио је да у 30. години живота постане хришћанин. У следећих двадесет година написао је велики број богословских, канонских и апологетских дјела, као и службу која је по њему названа литургија Светог Василија Великог и служи се десет пута у години. Први пут, служба се служи 1. јануара по јулијанском календару, на дан када се у 50. години живота, 379. године упокојио Василије Велики, који је читаву деценију био епископ Кесарије у Кападокији.
ЖЕНСКИ БОЖИЋ
У неким крајевима 1. јануар по јулијанском, односно 14. по грегоријанском календару празнује се и као „женски Божић“, а посвећен је неудатим дјевојкама које на тај дан гатају да ли ће се удати у години која долази. Пошто цијелу ноћ нису спавале, већ чекале, испраћале стару и чекале Нову годину, прије него што сване 1. јануар, дјевојке би се пеле на таван и са њега бацале своју обућу. Вјеровало се да ће се, ако су врхови опанака били окренути од куће, дјевојка удати и отићи у правцу у коме се обућа окренула при паду.
Међу Српкињама на Косову владало је увјерење да ће у години која долази бити испрошена ако на Мали Божић преноћи у туђој кући.
За Нову годину се у неким деловима бивше Југославије спрема колач у који се ставља новчић. Колач се при обреду врти и свако узима свој дио, а коме падне новчић томе ће наводно нова година бити нарочито срећна.
Грађанима који прослављају православну Нову годину срећан празник жели Редакција Мултимедије.
Дочек Нове године по јулијанском календару организује се широм Србије, уз наступе домаћих рок група и наравно – трубача.
Празновање Српске Нове године, некада симбол нечега што се не сме и до чега су држали прави верници и такозвани бунтовници или противници режима, изгубио је на свом значају.
Крушевачки боеми и кафеџије са сетом се сећају незаборавних прослава у старим градским кафанама са душом које су, нажалост, као и то време отишле у заборав.
Душан Михајловић, власник ресторана „Конак“ који је занат пекао у свим најпосећенијим крушевачким кафанама каже да су се кафане када падне мрак већ пуниле, а врата закључавала око 20 часова. На прозоре су се навлачиле завесе и светло пригушивало.
До 10 сати када су обично долазиле патроле у проверу јело се и пило, домаћа ракија, кавурма, сир и пихтије, кад би контрола прошла весеље би кулминирало до поноћи.
Новинар Љубиша Поповић, познати крушевачки боем каже да Српска Нова година није могла без чувене песме „О Војводо Синђелићу“, а кад би наишла полицијска патрола сви би устали и углас певали „Друже Тито ми ти се кунемо“.
Чачани ће Нову годину дочекати на главном градском тргу, где ће наступити трубачки оркестар Дејана Лазаревића из Пожеге, двоструког победника Драгачевског сабора и добитника три Златне трубе у Гучи.
У Крагујевцу, на тргу испред Прве гимназије, наступиће бендови „Чипи и индустрија“, „ЧБС“ и „Даркшајнс“.
Нишлије ће Нову годину дочекати уз „Бајагу и инструкторе“. Градоначелник Ниша Милош Симоновић позвао је суграђане да сви заједно прославе Нову годину, у пријатељству и добрим комшијским односима.
Општина Чајетина, у сарадњи са Културно-спортским центром и Туристичком организацијом „Златибор“, припремила је богат програм дочека Српске Нове године за мештане и око 15.000 туриста који ових дана бораве на Златибору.
На Краљевом тргу, у центру Златибора, где се први пут дочекује Српска Нова година, госте ће забављати трубачки оркестри Дејана Јевђића и Љубивоја Диковића.
Скупштина Јагодине организоваће традиционални дочек Српске Нове године на главном градском тргу, уз наступ групе „Галија“, после ког ће, непосредно после поноћи, бити приређен ватромет.
Централни догађај у Сремској Митровици биће новогодишњи концерт у 19 часова, у Позоришту „Добрица Милутиновић“. На концерту ће наступити културно-уметничка друштва и хорови из Бањалуке и Руме и града домаћина, као и етно група „Свитање“.
Концерту ће претходити литургија у Саборној цркви светог Димитрија, а у поноћ је предвиђен новогодишњи ватромет.
Нову годину по старом календару млади у Београду моћи ће да прославе у великом броју клубова и на сплавовима, док ће љубитељи боемске атмосфере моћи да славе у некој од кафана у Скадарлији.
Главни град ни ове године нема организован дочек на трговима, али ватромет неће изостати, тачно у поноћ испред Храма светог Саве.
На платоу испред Средње техничке школе у Косовској Митровици биће организован дочек на коме ће наступати Јелена Броћић.
Према ранијој одлуци локалне самоуправе у Лозници, изостаће организовање дочека Српске Нове године у складу са мерама штедње и ангажовањем на отклањању последица поплава изазваних изливањем Дрине.