Масакр у Норвешкој. САД на ивици техничког банкрота. Криза у еврозони. Арапско пролеће. Афера са хаковањем телефона. Смрт Ејми Вајнхаус. Дефинитивно медијски узбудљиво лето на северној хемисфери.

Међутим, док се богатији део света бринуо због политичке игранке у Вашингтону услед државних дугова или згражао детаљима из ултрадесничарског манифеста Андерса Брејвика, упозорење Уједињених нација – да чак 12 милиона људи у Африци гладује – прошло је скоро неопажено. Штавише, глад на рогу Африке драматично се шири, тако да је људима у Сомалији, Кенији, Етиопији и Џибутију неопходна моментална помоћ да би уопште преживели. Десетине хиљада људи већ су умрле.

Упркос свему томе, хуманитарна катастрофа у Африци никако не успева да се нађе у ударним вестима светских ТВ мрежа или на насловним странама водећих дневних листова. Ни застрашујуће фотографије изгладнеле афричке деце нису мотивисале велике ТВ мреже да много ангажованије извештавају о глади која ће само у Сомалији, према процени УН, у наредном месецу и по захватити цео југ земље. Штавише, услови који изазивају глад на југу земље трајаће, како се очекује, до краја године.

Због акутне неухрањености и велике смртности, праг глади је пређен у сомалским регионима Балкад и Кадале у Средњем Шабелу, као и међу избеглицама у Могадишу и Афгоји, саопштило је Одељење за безбедност хране у Сомалији при Организацији УН за храну и пољопривреду.

Чим нема медијског притиска на оне који одлучују, нема ни одговарајуће акције, што практично потврђују и у светској организацији.

„Тренутни хуманитарни одговор остаје неадекватан, делом због ограничења приступа и тешкоћа у повећању програма за хитну помоћ, делом због мањка финансијских средстава”, саопштиле су Уједињене нације.

Рог Африке је ове године био суочен са највећом сушом у последњих неколико деценија, што је, уз сукобе и мањак помоћи, допринело хуманитарној катастрофи. Највећи проблеми су у Сомалији, где југ земље контролишу припадници исламистичке групе Ал Шабаб, који су прошле године забранили достављање помоћи у храни и избацили многе хуманитарне организације из те области. САД је Ал Шабаб ставио на листу терористичких организација и због тога 2009. године значајно смањио своју помоћ Сомалији.

Због целе ситуације, свакодневно стотине житеља југа Сомалије беже у престоницу Могадиш, али и у Кенију. Размере хуманитарне катастрофе се, из дана у дан, толико увећавају да УН процењују да је за гладне неопходна помоћ од 1,4 милијарде долара. Према подацима Уницефа, на рогу Африке тренутно је 2,3 милиона неухрањене деце, од којих ће пола милиона умрети ако ускоро не добију помоћ.

Међутим, у ударним вестима светских медија нема ангажованих репортажа које ће покренути свест људи у Европи и САД. Нема неког савременог Мајкла Бурка, новинара Би-Би-Сија, који је у октобру 1984. године репортажама из Етиопије успео да покрене светску јавност. Штавише, његови извештаји су инспирисали певача Боба Гелдофа и гитаристу Џејмса Јура да окупе светске звезде, групу под називом „Бенд ејд”, и да концертима и продајом заједничког музичког албума прикупе новац за храну за гладне у Етиопији.

Осим по сасвим другачијој реакцији медија и светске јавности, криза у Етиопији 1984. године и актуелна на целом рогу Африке се разликују и у још две ствари.

Прва је то што пре 30 година нису постојали механизми који би упозорили свет на надолазећу кризу у снабдевању храном. Тек је 1985. Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) установила механизам који западним владама даје упозорење о надолазећим катастрофама. И баш у складу са тим протоколима, стручњаци су још у новембру прошле године упозорили западне владе на надолазећу глад у Сомалији.

Према извештају Роба Бејлија, из британског института „Чатам хаус”, „као и што се практично увек дешава са споро надолазећим катастрофама, рано упозорење не значи и рану акцију”. Иако је Бејли у свом извештају навео да би после „раног упозорења” доносиоци одлука морали „без жаљења” да преузму препоручене мере и спрече катастрофу, то се није догодило.

Друга разлика између догађаја из 1984. и данашњих јесте у томе је реаговање највећих донатора, у најбољем случају, спора. То доказује и прекјучерашње отказивање донаторске конференције за прикупљање новца за жртве глади у Сомалији. Конференција је одложена за две седмице.

Велики донатори и западне владе ће као својеврсно оправдање рећи да је отежавајућа околност то што југ Сомалије држи исламистичка милиција Ал Шабаба, али и 1984. је влада Етиопије била у потпуности неспремна да се суочи са хуманитарном катастрофом, па је проблем решен. Осим тога, Ал Шабаб није оправдање за мањак помоћи која стиже у, на пример, Кенију, где је избеглички камп Дадаб препун изгладнелих људи, а нарочито деце, из Сомалије.

Овај највећи избеглички камп на свету, пак, суочава се и са проблемом да изгладнели људи из Сомалије не могу да добију следовања хране докле год им кенијска влада не да статус избеглице, а та процедура траје од осам до десет седмица.

Веће ангажовање западних влада и њених безбедносних служби сигурно би олакшало посао кенијској влади, која истиче да је у обавези да провери све избеглице због бојазни да би сомалски екстремисти, блиски Ал Каиди, могли да се убаце у камп. Због тога изгладнели који стигну из Сомалије најпре добију хитна следовања хране за 21 дан, а затим могу да поднесу захтев да још 15 дана добијају намирнице од Светског програма за храну Уједињених нација. Међутим, како извештава лондонски „Дејли телеграф”, наредних пет седмица, до добијања статуса избеглице, ови људи су поново остављени без хране.

Већ сада се зна да ће, осим у Сомалији, Кенији, Етиопији и Џибутију, велика глад због суше ускоро избити и у Уганди. Питање је колико свет може на то да жмури. Очигледно – дуже него што милиони Африканаца могу да преживе без хране.

• пошаљите коментар
• коментари (21)

Последњи коментари