Datum: 20.10.2009 20:00
Autor: Јелена Милановић
БЕОГРAД – Књига „Прича о старом краљу“ владике захумско-херцеговачког и приморског Григорија промовисана је у великој сали Коларчеве задужбине у Београду.
Реч је о савременој бајци која је испричана у једном даху. На начин старих приповедача проповеда о дечаку који је постао човек, а човек војвода.
У времену када удаљено јужно царство напада непријатељ, дошао је по савет код старог краља који му је рекао „Издржи још“, а та порука односи се на нас, да издржимо још само мало. Глумац и редитељ Никола Пејаковић испричао је личну причу како је од атеисте, васпитаван да не верује у Бога, постао неко ко данас размишља потпуно супротно.
– Рођен сам са четири прста на десној руци. Због тога сам био мажен и родитељи су ме, чим су примијетили да имам талента за сликање „гурали“ у том правцу. Већ сам завршио Aкадемију када ми је мајка послала код жене психијатра, која се бавила и акупунктуром. Нисам ни сјео на столицу када ми је рекла да устанем и идем. Био сам у чуду, рекао сам да ћу отићи, али да ми каже зашто. Одговорила ми је да мени само Бог може да помогне – испричао је Пејаковић.
На парчету хартије, додао је Пејаковић, написала ми је три наслова, а када сам их тек послије шест мјесеци прочитао, питао сам се што ми то неко није дао раније.
– Мој умјетнички шпајз је био празан. Стари Никола Пејаковић био је поништен, а новог немам. Молитва је ултимативно умјетничко дјело – рекао је Пејаковић.
У препуној сали публици се обратила и мати Ефимија, игуманија Манастира Градац. Она је говорила о уметности и књижевности у служби Бога и човека, на трибини која је истовремено одржана са промоцијом књиге владике Григорија.
Према њеним речима, у првом миленијуму људског постанка уметност је била у служби култа, док је данас грана философије.
– За мене је уметнички рад обраћање оном који постоји и кога чекам да ми се јави – истакла је мати Ефимија.
Завршну реч имао је владика Григорије који је рекао да човјек најрадосније показује љубав у чекању.
– Када мајка чека сина, жена мужа, драгана свог драгана. Данас нико никога више не чека, није способан за то – сви се љуте, што се ниси јавио, што ниси дошао… Заборављена је наша главна служба на земљи – уметност чекања Христа. Има само оних који чекају Aнтихриста и причају о његовом доласку, несвесно, а чекати Христа значи немати страха и имати наду јер је рекао да ће доћи, и имати снагу да волиш, јер он је љубав – закључио је владика Григорије.
Свједочанство
„Прича о старом краљу“ је, како је наведено на сајту Српске православне цркве, сведочанство о једној изузетној личности која је истовремено прототип и веома успели приказ човека каквог свако од нас чува у сопственом сећању и искуству.
То је, додаје се, збирка цртица из богатог и плодног живота у којој светлуцају и, мада наизглед успутно казани, умногоме је оплемењују детаљи о људима и местима, пределима и догађајима, уткани у њу на начин који нас нехотично враћа у једно прошло време.