Datum: 07.02.2010 21:00
Autor: Жељка Башић
БAЊA ЛУКA – У храму Светог великомученика Георгија и на спомен-костурници у Дракулићу у Бањој Луци јуче су служени заупокојена литургија и парастос и положени вијенци и цвијеће у знак сјећања на више од 2.300 Срба које су усташе под командом Aнте Павелића убиле 7. фебруара 1942. године.
Жртве су побијене у бањолучким мјесним заједницама Дракулић, Шарговац, Мотике и у руднику Раковац.
У овом тешком злочину усташе су из такозваног „Тјелесног здруга“, уз помоћ бањолучких усташа, Србе побиле без иједног испаљеног метка, сјекирама, ножевима и крамповима. Међу жртвама је било и 551 дијете.
Потпредсједник Владе РС Aнтон Касиповић рекао је да је овај свирепи злочин утемељен на идеји уништавања једног народа и да му је немогуће дати димензију у цивилизацијском смислу.
– Разумљива је неопходност да се сваке године присјетимо оваквих догађаја, јер нема бољег начина да сви размишљамо о томе да се звјерски и нецивилизацијски поступци никада и нигдје не понове – истакао је Касиповић.
Додао је да је веома важно да дјеца у школама разумију суровост страдања само због тога што се неко другачије зове или крсти и да схвате и раде на томе да се такве ствари никад не понове.
Парох Остоја Вуковић рекао је да су се кроз историју догодили многи тужни догађаји које православна црква обиљежава, међу којима је и овај, који се из године и годину, па и данас, молитвено обиљежава у знак сјећања на страдалнике.
Предсједник Организације породица погинулих бораца, заробљених и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић напоменуо је да се тек 1965. године почео обиљежавати овај злочин јер се није смјело рећи да је ријеч о усташком злочину, а не фашистичком како се покушавао представити.
Митровић је истакао да овај покољ представља образац за геноцид.
Осамдесетдвогодишњи Боро Брковић из Мотика у покољу је изгубио осам чланова породице, а у то вријеме имао је свега дванаест година.
Он је испричао да је 1941. у њихову породичну кућу дошао Илија Марић у усташкој униформи да попише домаћинство и поручио његовом оцу Лазару да када дође контролна комисија сви буду на окупу, а ко се не затекне у кући пронаћи ће га и убити.
– Тог 7. фебруара 1942. године наишао је одборник из Мотика Паво Љевар и рекао моме оцу да не иде у млин већ кући јер долази контролна комисија ради пописа људи. Ја и мој брат Љубо сакрили смо се у шталу, а брата Новака усташе су примијетиле на прагу и одвеле су га у кућу. Мене и брата Љубу нису примијетили јер смо се сакрили у шталу – рекао је Брковић.
Додао је да су, када су чули јаук у кући, он и брат отишли на таван, а усташе су се поново вратиле у шталу и распустиле стоку.
Преживјели потомак Aлексе Брковића, Марица Брковић рекла је да јој је отац испричао да су усташе наредиле да мјештани побију псе, наводно због бјеснила, а са намјером да се не чује лавеж по селима и да буду сви код куће у недјељу.
Рекла је да усташе нису пуцале да не би откриле своје присуство у селу.
Организатори
Покољ у овим селима организовао је усташки стожерник за Хрватску Крајину Виктор Гутић, а у њему је активно учествовао жупник бањолучког самостана Петрићевац фра Мирослав Мајсторовић Филиповић звани „Фра сотона“, који је послије тога постао командант „фабрике смрти“ у јасеновачким логорима.
Литургија
Литургију и парастос на спомен-костурници у Дракулићу служио је парох дракулићки протојереј ставрофор Остоја Вуковић уз саслужење свештенства Бањалучке епархије.
Парастосу и полагању вијенаца и цвијећа у знак сјећања на српске жртве присуствовали су представници Трећег пјешадијског пука ОС БиХ, потпредсједник Владе РС Aнтон Касиповић, представници борачких организација, мјесних заједница те више стотина мјештана.