Заборављени зубун балкански
Изложба у Етнографском музеју пружа увид у јединствену орнаментику старог одевног предмета
Садак, ћурдија, коретина, модрина, дорамак, долемица, саја, зубунац, зубун – речи су којима су народи Балканског полуострва вековима називали дуги прслук без рукава, који је спреда разрезан и отворен, део одеће који је већ заборављен. Носили су га сви широм полуострва сем муслимана. У Етнографском музеју у Београду недавно је отворена интересантна изложба посвећена овом старом одевном предмету, која ће моћи да се погледа наредних шест месеци.
Зубун представља незаобилазан део традиционалне културе одевања српског народа из периода 19. и прве половине 20. века, који је током миграција на простору Балканског полуострва трпео разне утицаје истока и запада, мењајући донекле свој изглед али не и своју препознатљивост.
– Из колекције музеја, која броји чак 622 одевна предмета, изабран је 31 зубун који је изложен, док је 93 каталошки обрађено и њих је могуће видети путем електронских пултова, који се налазе поред витрина. Иако се везује за мушки одевни асортиман, зубун је доминантно женски део одеће, израђен је углавном од домаће вунене тканине, сукна, и претежно је беле боје. Пошто је украшен разноврсним орнаментима, при чему је боја украса најчешће црвена, у ликовно-естетском смислу један је од најрепрезентативнијих делова српске народне ношње – објашњава мр Мирјана Менковић, аутор изложбе и саветник у Етнографском музеју.
Наша саговорница истиче да се зубун носио и лети и зими и да се стога сматрао веома практичним. Његова распрострањеност може се мерити и по томе што је био незаобилазан део гардеробе на просторима Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе и Македоније.
Сложеност различитих утицаја, климатских, друштвених и културних, који су током векова утицали на формирање народних ношњи балканских народа, резултирала је бројним типовима и варијантама облачења, тако да је одећа у већим или мањим сеоским целинама имала специфичне карактеристике.
– Може се рећи да зубун обједињује источно-азијске и византијско-српске елементе, који у корелацији дају један, за то време, веома значајан одевни предмет. У колекцији се уочавају типови зубуна који се могу довести у везу са различитим географским областима на Балкану, сврстаних у четири групе. Мушки зубуни обрађени су као посебна, пета група. И сама поставка, логично, прати ову поделу – каже Менковићева, и додаје да тако у одређеним областима можемо срести зубуне црне и модре боје, украшене везом или апликацијом најчешће црвене али и тамноплаве и зелене боје, неки су краћи, а неки дужи, неки са кићанкама, а неки без њих, неки имају геометријске орнаменте, а неки цветне и стилизоване.
Чак и летимичном анализом изложених примерака, када су боје, украси и поднебље из којег потичу у питању, увиђају се динамичне везе међу народима који су у периоду о којем говоримо живели на овим просторима. Варијација је много и свака је за себе веома упечатљива.
Управо је упечатљивост оно што, надају се у Етнографском музеју, привлачи посетиоце изложбе. Јер, како истичу у овој институцији, циљ поставке, поред подсећања на овај архаични део одеће, јесте и промоција новог начина рада са посетиоцима. Он подразумева излагање мањег броја предмета уз мултимедијалне презентације колекција, како би оригинални експонати огромног музејског фонда били још доступнији јавности. А ова је изложба, тврде, тек почетак.
Занимљиво је да је зубун представљен у оквиру изложбе на још један необичан начин – акварелом. Наиме, Олга Бенсон, некадашња сарадница Етнографског музеја из периода Другог светског рата, насликала је у акварелу већину примерака из колекције, заједно са њиховим кројевима. Ти радови данас су такође доступни јавности и биће изложени у просторијама музеја у наредних месец дана.
М. Димитријевић