Datum: 14.02.2010 22:00
Autor: Тихомир Несторивић
БИЈЕЉИНA – Седамдесетдвогодишњи Танасије Јовић из Витиничког Кисељака код Зворника готово 40 година клеше камен и од њега гради куће, ограде, чесме, тротоаре и стубове, а сада зида и цркве.
Прву цркву од камена Јовић је изградио на планини Цер, недалеко од легендарног Текериша. Упркос томе што је ријеч о грађевини мањих димензија од уобичајених, посао је био одговоран и захтјеван.
– Звоник те цркве висок је петнаестак метара, а зидове сам радио од двије врсте камена. Чинио сам то полако и са доста пажње. Први пут сам градио богомољу, а то није мала ствар – каже Танасије.
Сада зида малу цркву у селу Рожањ у срцу Мајевице, у Федерацији БиХ. Рожањ и десетак околних села била су настањена српским становништвом, али су послије Дејтонског споразума припала ФБиХ.
– На мјесту гдје сада зидам цркву, по предању, још у средњем вијеку био је манастир. Нашли смо његове темеље, па је доказано постојање овога храма. Нашли смо и гробницу двојице монаха. Све је то сада за мене велика обавеза и одговорност – прича овај неимар.
У тај дио Мајевице споро се враћа предратно становништво, али се очекује да ће изградња цркве у Рожњу поспјешити њихов повратак.
Танасије је до сада камен узиђивао више од два мјесеца. Потребно му је још толико времена, па да заврши изградњу храма.
– Прво сам био зидар, а онда сам почео клесати камен. Правио сам мање објекте и тако стицао неопходно искуство при обради овог материјала. Скоро је да нема села у Семберији и у Подрињу, а да у њему нисам нешто правио од камена. Радује ме што ће све те моје грађевине дуго трајати. Надживјеће и мене и онога коме сам их градио – каже Јовић.
Радећи са каменом упознао му је све особине. Вели да камен има различиту ћуд. По томе му личи на коња. Постоји камен који се лако цијепа и клеше, а има и оног „љутог“ који се одупире длијету и чекићу.
– Најлакше ми је да радим са гранитом и сличним тврдим врстама камена. За његову обраду потребно је више времена, али је постојан и када се обликује веома лијепо изгледа. Мекши камен се често круни. Скоро га завршиш, а он се распадне – стручно каже овај клесар.
Срели смо га у селу Рухотина код Бијељине. Дошао је да посјети кћерку, зета и унуке у породици Тодоровић. Њима је прошле године направио камену ограду, коју нам је поносно показао.
Занат
Чим стигне прољеће наставиће са зидањем цркве у Рожњу, а већ је уговорио неколико послова – углавном ограда и украсних камених чесми. Упркос годинама које га полако притишћу, Танасије Јовић и не помишља да остави свој занат. Једино му је жао што се млади мало интересују за овај посао, који, каже он, има много дражи и изазова.