У селу Цецуни,на њивама старци и старице. Млади из Коњуха редом отишли у градове, где тешко састављају крај с крајем. А за закоровљена имања су потребне добре мишице, момачке .
Крштења је мало,венчања готово да нема, једино је живо о сахранама и парастосима Андријевица – Старији смо, изгледа, знатно више него што смо мислили. Тако кажу темељи древног храма који су недавно откривени на имању Спасоја Ђерковића у селу Коњухе.Неке индиције упућују на закључак да се ради о цркви из ранохришћанског периода,могуће чак из шестог века, o чему ће процену дати стручњаци.
Новица Бабовић,учитељкоји је пензију стекао у Будви,све чешће је у свом селу Коњухе,о којем говори са сетом.
–Остарели и ми, у селима углавном времешни људи.Имања оживе викендом.И празницима,када долазе мојекомшије којеживе у Подгорици,Будви и другим местима. Обновио самкућу и намеравам да убудуће овде проводим већи део године.Но,за закоровљена имања требају добре мишице.Момачке.А млади су редом отишли у градове где тешко састављају крај с крајем.
У Коњухе често долази Чедо Бабовићкоји живи у Подгорици.Обновио је свој воћњак новим засадима шљива.
–Далеко је,пут односи доста времена,а и новца.Питање је да ли се исплати,али најтеже је видети коров на својим ливадама које су,колико до јуче биле оранице које су храниле народ.Долина Лима,данас је,нажалост,сиромашан крај,иако је природа овде била издашна.Потребна је,дакако,помоћ државе,како би се млађи задржали на својим имањима и организовали живот.Пољопривреда,сточарство и туризам су,извесно,велика шанса ових крајева која није искоришћена.Ни изблиза –вели Чедо Бабовић.
У селу Цецуни,нешто јужније,на њивамастарци. И старице.Тек покоји млађи човек,али викендом.
–Од новијих ствари и код нас је само црква.Саградили је недавно они који су овде рођени,посветили је Светом Сави.Да би се око ње окупљали.Но,крштења је мало,венчања готово данема.Једино је живо о сахранама и парастосима – каже Михаило Ђукићкоји је,такође,викенд становник села у комје рођен.
У Цецуне долазе петком и његове комшије Лалићи,Нововићи,Лекићи,Фатићи и остали.Из Подгорице углавном.Да би порадили мало у воћњацима.Или да посаде мало кромпира,лука,да се нађе кад дођуи они који живе у Србији,али и широм Европе.На дужиодмор.
–Посла нема,па није ни чудо што су села опустела. Остао самна очевом имању,такође и мој буразер.Имање даје хлеба,али то је премало,треба школовати децу,а без месечних примања то је заиста тешко – прича Сајо Ђукићчије је имање тик уз лепу речицу Кутскаја,која се улива у Лим.
Пролеће буди сећања на време када је овде бујао живот, када је Основну школу „Милић Кељановић” у Коњусима похађало више од 700 ученика.Данас их је једва педесетак.Нижеразредна школа у Цецунима је поодавно затворена.Нема ђака.
–Тешко да ћемо ми пензионери оживети села наша лепа,али…Враћамо се,верујемо да ће нас следити и млађи,да ће бити и оних који ће овде створити услове за живот бољи од онога који живе у граду.Дакако,уз помоћ државе која кредитима и на друге начине може да помогне развој лимске долине.Природа зове и чека.Верујемо да ће тај зов чути надлежни – рекао нам је вредни Новица Бабовић.
Саво Греговић