Интервју Епископа Константина објавлјен у „Телеграфу“ 14. јануара 2009. године
1. Vaše Preosveštenstvo, u poslednje vreme u našoj javnosti dosta pažnje privuklo je otvoreno pismo Vladike Grigorija upućeno na adrese 40-ak vladika i episkopa. Da li ste i Vi dobili to pismo?
1. Писмо о коме је реч примио сам од Преосвештеног Владике Григорија 25. новембра 2008. године. Не делим Ваше мишљење да је то „отворено писмо“, него сматрам да се ради о личној коресподенцији, која има карактер приватности.Сматрам неморалним што је без сагласности аутора писмо дато у јавност, а објављивање и коментарисање истога на сензационалистички начин, од средстава јавног информисања сматрамо да није у сагласности са прокламованим људским правима о приватности.
2. Ako jeste, kakav je Vaš stav u odnosu na sadržinu tog pisma?
2. Своје мишљење по питању садржине писма доставио сам аутору истога дана по пријему, а за јавност не бих желео да дајем неки свој посебан коментар.
3. U javnosti je stvorena slika o postojanju dve struje u SPC. „Tvrdju“ predvodi Mitropolit Crnogorsko-Primorski Amfilohije dok je utisak da je Vladika Gregorije predvodnik „mekše“ struje. Da li ta podela, po Vašem mišljenju, zaista postoji i kako komentarišete ovakvu podelu u crkvi?
3. Слику у јавности „о постојању две струје у СПЦ „тврдој“ и „мекој“ по мени покушају да наметну они који желе да Цркву прикажу као једну од политичких партија, засниваној на ауторитету и харизматичној улози лидера. По томе основу говори се и о потреби реформи у Цркви и њеној модернизацији, вероватно по примеру политичких партија намењених једном времену за придобијање наклоности одређених слојева друштва. О потреби осавремењивања одређених служби и установова у Цркви, као организацији, па ако хоћете и реформисању истих, ради давања правог одговора на изазове савременог доба, верујем да размишљају и људи у Цркви. Није спорно да питање глобализације и новог светског (економског) поретка, утиче на мисију Цркве у свету, али то не значи да Црква треба да се одрекне свога идентитета, него да у датим околностима, у мисији евангелизације користи и савремана средства комуникације, како би испунила заповест о своме послању „Идите и научите све народе…учећи их да држе све што сам вам заповедио“ (Мт. 28,20).
4.Da li ovakva razmimoilaženja, na neki način, ruše ugled ustanove koja bi trebala biti „duhovni svetionik“ naroda?
4. Овде се не ради о „размимоилажењу“ у Цркви, него се ради о жељи појединаца, да Црква себе изневери, тј. да се стекне утисак у јавности да је и Црква једна од секуларистичких (световних) структура. Црква Христова победила је моћну Римску империју, надживела хришћанску Византију и Отоманско царство, опстала у време прогона безбожног атеизма, оличеног у комунизму и не мислимо да ће урушавање угледа Цркве од стране појединаца и структура, значајније потамнети њен сјај духовног светионика. Разлика у мишљењима, није страна у структури Цркве Православне.
5. Gde vidite rešenje za prevazilaženje problema u kome se trenutno nalazi SPC, prevashodno imajući u vidu zdravstveno stanje Patrijarha Pavla?
5. Имајући у виду да је Његова Светост Патријарх Павле „свестан и комуникативан“, по мишљењу лекарског конзилијума, о чему су се могли уверити и они који га посећују, као и чињеницу да Патријарх Павле слови у хришћанском свету као свети човек, који се непрестано моли Богу и свакодневно причешћује, његово отсуство када су у питању протоколарне ствари, пријеми и председавање седницама, као и вршење богослужења, регулисано је сагласно са Уставом Српске православне цркве. Свети архијерејски сабор донео је одлуку да се не бира нови Патријарх за живота садашњег Патријарха Павла. Да ли је то мудро или није показаће време. Мишљењe Министра вера да Патријарх српски треба да „има виталност и енергију, да буде млађи човек који ће имати снаге да се са поменутим носи“, сматрам добронамерним, али непримереним његовом положају. Лично сам мишљења да би сви ми, овде мислим, не само на оне који су се одлучили на службу у Цркви, него и на народне представнике, масовне медије и средства имформисања, требало да се бар понекада запитају и преслишају, колико времена раде на својој њиви, а колико на туђој? Као Епископ Српске цркве у дијаспори, често разговарам са мојим сарадницима, питајући се колико радимо са онима који повремено дођу у храм, да их задржимо у храму Божијем? Колико посла нисмо урадили, а требало је да то урадимо? Размишљамо ли бар понекад, да ли смо својим поступцима некога саблазнили и тиме удаљили од Цркве Христове?!
6. Ovogodišnja Božićna poslanica potencira nekoliko problema sa kojima se danas susreće običan čovek. Konkretno, za aktuelnu ekonomsku krizu se kaže: “Najčešće se previdja da kriza nije samo ekonomska nego mnogo dublja i složenija.” Takodje se kaže: “ Kriza se javlja prvenstveno kod najjbogatijih: najjuplašeniji su upravo oni koji su najimućniji.” Koliko ovo treba shvatiti kao kritiku ili možda ujedno i kao utehu svima onima koji jesu manje imućni?
6. Мислим да је овде јасно подвучена граница да богатство само по себи не доноси срећу, као што ни сиромаштво не треба да буде узрок невоље онога који живи у оскудици. Ја бих овде желео да подсетим на једну народну изреку која гласи: „Здрав човек има много жеља, а болестан само једну жељу, да буде здрав“. Успостављање поданичког (ропског) односа према материјалним добрима, као и према пролазним лидерима, уздижући новац на степен божанства, не може донети ништа добро, ни поједницима ни заједници.
7. Poslanica potencira i odnos prema problemu abortusa: “… roditelji postaju ne samo deteubice nego i bogoubice..” Da li ovakav izrazito zatvoren stav prema abortusu crkvu još više gura prema konzervativnim shvatanjima i koliko se ovakvim stavovima ukida pravo roditelja, prevashodno majke na slobodu izbora?
7. Наша права проистичу из наших дужности и обавеза према другима. Ми нисмо дошли у свет по своме личном избору, нити по својој жељи. Али не треба заборавити да је наш долазак у свет био мотивисан првенствено љубављу према нама. А та љубав била је врло често и много пута жртвена љубав. Наши родитељи и наши ближњи даривали су нам своју љубав да бисмо одрасли, постали корисни и поштовани људи у друштву где живимо, очекујући од нас да и ми на љубав одговоримо љубављу, а не негирањем љубави и личним егоизмом. Право на абортус, сем у случајевима када је угрожен живот мајке, може се назвати убиством са предумишљајем. Абортус је негација љубави, који се може окарактерисати као преступ против ближњега и немаран однос према заједници и своме потомству.
8. Poslanica se bavi i krizom duha i morala današnjeg čoveka, ističući da je prevashodno okrenut sticanju materijalnog te kako čovek svoj život danas svodi na instikt i zadovoljavanje telesnih pobuda. Koliko crkva danas može učiniti na povratku čoveka pravim duhovnim vrednostima?
8. Црква је морална институција, која према статистикама у Српском народу ужива велико поверење, али утицај људи из Цркве „на повратку човека правим духовним вредностима“ није много велики. Секуларизовано (посветовњачено) друштво је потрошачко и засновано је на профиту, коме је подређена врло често и породица. Одговорност за повратак човека правим духовним вредностима, не би требало да буде само обавеза Цркви, јер без правих духовних вредности нема ни корисних грађана.
9. U tom kontekstu, prema novim istraživanjima, sve manje ljudi u Srbiji redovno posećuje pravoslavne hramove.Ustvari, statistike su poražavajuće. Kakva je situacija u Nemačkoj?
9. Статистике могу понекад да нас преваре. О стању у Србији има компетентнијих од мене, али као Епископ средњоевропски, могу са пуном одговорношћу да кажем, да број верника у храмовима на богослужењима повремено варира, али не опада. Број причасника је у порасту, као и оних који славе крсну славу. Додуше број оних који су деведесетих година долазили пред храмове, као и оних који на богослужења долазе на крају литургије, да би упалили свећу, је видно смањен.
10. Koliko tome doprinosi i poprilična zatvorenost SPC, tj. njeno sporo pristajanje na modernizaciju, putem čega bi eventualno postala bliža današnjem čoveku? Da li eventualno tu treba tražiti rešenje?
10. Приче о затворености и потреби модернизације Цркве долазе од оних који би желели Цркву према себи да прилагоде, а не себе према Цркви. То су углавном средовечни људи од којих су неки у већ поодмаклим годинама. Радује нас, да млади нараштаји о томе у већини случајева, другачије размишљају. Они желе да нађу себе у Цркви, а не траже Цркву према себи.
11. U pravoslavnom svetu ima zaziranja od zapadnih crkava, pogotovu katoličke. Vi radite u sred katoličko-protestantskog sveta – kakva su Vaša iskustva i u kakvim ste odnosima sa ovom sredinom?
11. Не споримо да је у прошлости било оправдања за такав страх. Али не могу да разумем да страх од „западних цркава“, шире они који не познају устројство Цркве. Поједини „ревнитељи“ православља и српства, приказују и српство и православље, да би им и највећи непријатељи Цркве могли позавидети. Истицати за пример појединце и групице, који наступају са расколничких позиција, а ниподаштавати и вређати оне који су цео свој живот провели у благодатном животу Цркве и поштовању црквеног реда и поредка, за тзв. издају православља и српства, може бити својствено само онима који су неинформисани и заведени од злонамерних, а који су у већини случајева спремни да по оној народној изреци „продају веру за вечеру“. У контактима са представницима и припадницима католичког и протестантског света, слушао сам врло често похвале о лепоти православног богослужења и обреда везаних за српску славу, као и за чинове крштења и венчања. Лепота Православног богослужења и његов мистични карактер, деловао је пресудно, да су неки мешовити бракови склопљени у Православној цркви. У већини случајева деца из оваквих бракова су крштена у Православној цркви. Тачно је да поједини православни одлазе понекад и у храмове других хришћанских конфеција, да би узвратили учињену посету, али нису нам познати случајеви да су представници тих цркава наговарали наше вернике да приме њихову веру, као што су то у прошлости чинили у нашем непосредном окружењу.
12.Da li i Vi u svom radu u ovde osećate potrese iz beogradske Patrijaršije?
12. Жао ми је, да морам понекад да одговарам на разна питања, која сматрам непотребним и сувишним.
13. Da li Vam problem prave moderni kultovi i sekte?
13. Не колико то чине разна „видовита“ лица и магови бели и црни, који злоупотребљавају народно незнање и непросвећеност. Они који из необавештености и наивности указују поверење таквим спасиоцима и усрећитељима, излажу се великим трошковима, што многе често доводи до трагичних последица.
14. Da li Pravoslavna crkva ima adekvatne odgovore na izazove savremenog života? Sa kojim se manifestacijama Vi najčešće susrećete i da li uspevate da pomognete u prevazilaženju iskušenja?
14. Одговоре на питања из савременог живота треба тражити у искуству и сведочењу Цркве које траје већ пуне две хиљаде година. Најбољи одговор на све изазове савременог живота и искушења која сналазе све нас је повратак у благодатни живот Цркве кроз покајање.
15. Na kraju, koja bi bila Vaša poruka našim čitaocima?
15. Желемо да сви чланове Српске православне цркве и српског народа, као верници приме Богомладенца Христа у своја срца и у своје домове, дарујући Њему и једни другима љубав, слогу и мир, што нам Празник Божића и поручује. Поздрављамо и све верујуће Ваше читаоце и њихове на дому, древним поздравом:
Мир Божји-Христос се роди! Благословена Нова Година благости Господње!
Константин
Епископ средњоевропски