Овде у Лондону разговарамо са новим православни хришћанином који се данас крстио са новим именом Данило. Данило није муслиманско име, далеко од тога [заправо, оно не постоји као муслиманско име, али веома је ретко.] Иако ће информације о његовом обраћењу неизбежно циркулисати међу Муслиманима у Лондону, из безбедностих разлога, нећемо изнети детаље ове теме јер су врло чести случајеви претње и насиља, а понекад чак и убистава почињена од стране фанатика. Данилово искуство је драгоцено за православне, рекао је Отац Никола Шевченко, привремени намесник Успењске Цркве (Руске Заграничне) у Лондону.
Данило, молим вас кажите нам о себи.
Много година сам био ревностан муслиман, као што су моја жена и деца. Рођен сам у Великој Британији, али у мом животу сам доста путовао по муслиманским земљама. Познајем британску и муслиманску културу. Живео сам у Саудијској Арабији, где сам студирао теологију и доприносио муслиманској мисији међу страним радницима. Такође сам провео неко време и у Авганистану под влашћу Талибана, у Пакистану, и у пакистанском делу Кашмира. Такође сам провео неко време у Босни у протеклом рату. Живим у Лондону са војом породицом, где сам пре извесног времена постао муслимански представник у познатој интер-религијској организацији за мир. Две године, био сам саветник о исламу архиепископу Кантерберијском (Aнгликанске цркве). Пре два дана, позвао сам га да му саопштим да се крштавам и постајем православан у руској Цркви.
Како је он реаговао?
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=OUc_9pVUiI4&feature=PlayList&p=B811D27736F529AB&playnext_from=PL&playnext=1&index=21[/youtube]
Ах … Архиепископ Кантерберијски је био веома срећан. Једном ми је рекао да су недавно двојица запослених из персоналног одељења Англиканске цркве прешли у православље: он поштује њихов избор и они су наставили свој рад у администрацији Англиканске цркве.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=8K6y-xrRnCA&feature=related[/youtube]
Шта вас је довело до Христа?
Први пут кад сам имао жељу да проучим Нови Завет је када сам био испред Кабе у Меки- живео сам неко време у Меки. Хришћанска литература је строго забрањена у Саудијској Арабији и још много сајтова су чак блокирани, али са развојем савремене комуникације, није тешко за оне који желе да пронађу Реч Божију. Након неког времена, покушао сам да убедим једног Американца који је радио у Саудијској Арабији да пређе у ислам. Када сам разговара са њим он ми је узвратио са много храбрости и са много вере. Био сам изненађен његовом храброшћу, јер у Саудијској Арабији човек који проповеда хришћанство лако може да буде убијен. Разговори са хришћанима у Саудијској Арабији су биле веома важне за мене. Као што је неко повезан са исламском мисијом у Арабији, наишао сам много странаца. Увек сам примећивао да је у већини случајева, да се људи обрате у ислам не зато што је то био њихов слободан избор, него како би остали да раде у Саудијској Арабији и добију ослобађање од пореза наметнула не-муслиманима. Чињеница је да су плате „не-муслимана“ ниже од муслимана јер треба да се плаћа посебан порез који је Мухамед установио. Зараде хришћана у Саудијској Арабији су веома ниске, а неки прелазе у ислам у циљу да зарадие више новца. Већина Филипинаца који се врате кући, одмах се одрекну ислама. Почео сам да истражујем хришћанство још више, мало по мало и осетио сам хришћанску надмоћ над исламом. Први и свесни мој сусрет Православља био је у Сарајеву главном граду Босне. Нажалост, свештеници у Сарајеву нису говорили енглески и нисам могао да изразим оно што сам желео. Након чекања да група имама прође, ушао сам у српску Цркву и био сам запрепашћен изгледом српских свештеника, када сам направио знак крста на православан начин и начинио земни поклон. Тада сам познао Православље, од свих хришћанских конфесија, мени најближе. Учио сам се о Хришћанству а о Православљу још више, читајући књиге и гледајући филмове. Веома ми се свидео филм Острво. Полако, одлучио сам да питам о крштењу у Руској Православној Цркви.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=90ozM2DmkaQ&feature=related[/youtube]
Коначно, чули смо све извештаје о ширењу хришћанских мисија у муслиманским земљама. Јели знатно и у овим земљама?
Слажем се да постоји много тајних хришћана у Саудијској Арабији. Неколико пута сам наишао на људе који су вероватно били тајни хришћани. Ми морамо схватити да у Саудијској Арабији и другим земљама, можда већина муслимана иде у џамију не зато што их своја вера охрабрује него зато што су у обавези да то ураде под притиском закона и обичаја. Одлазак у џамију постаје терет. Муслимани данас су прилично мање религиозни од хришћанског света. У муслиманским земљама, постоје многе џамије, а они кажу да се моле пет пута дневно, али осим петка, нико не иде у џамију. Осим у петак, у било којој џамији у време молитве, нећете видети више од пет мушкараца, иако постоје многе домови насељених муслимана око ње. Већина муслимана не иду у џамију ни петком. Неки почну у току Рамазана, али након поста не долазе до идуће године. Једном недељно у току Рамазана, дође можда око сто људи у Џамију, иако би могло бити на хиљаде, а након Рамазана тамо неће бити више од пет људи. У муслиманским земљама, многи људи траже истину и због тога ће хришћанска мисија да расте. Већина промовише хришћанство међу пријатељима, а однедавно постоји телевизијска мрежа као и многи други интернет сајтови посвећени мисији међу муслиманима. У принципу, многи муслимани се дистанцирају од ислама и то је нарочито видљиво у западним земљама. У Великој Британији, многи муслимани се преобрате у хришћанство. У Англиканској цркви, муслимани који су прешли у хришћанство се процењује на стотине хиљада људи. Многи од њих су Пакистанци. Они имају своје хришћанске цркве и приморани су да се скривају због опасности од одмазде муслимана. Ту су и арапски и бенгалски обраћеници у хришћанство. Веома многи се обрате због мешовитих бракова.
[metacafe]http://www.metacafe.com/watch/2642016/a_muslim_imam_was_healed_by_jesus_christ/[/metacafe]
Недавно је у штампи био извештај о снажаном порасту ислама у западним земљама, чак су тврдили да ће се број муслиманских верника достићи број парохијана у хришћанским црквама. Изгледа чудно да је штампа поменула број муслиманских верника у џамији, много већи број од капацитета саме џамије! Али то се не помиње у штампи. Шта је истина?
Присуство верних у британским џамијама је врло слаба. Већина муслимана никада неће ићи у џамију. Млади људи су ефикасно напустили ислам, чак и ако они кажу да су још муслимани. У џамијама не проналазе заједнички језик са имамима из Пакистана или Бангладеша. Млади људи једва говоре Урду или бенгалски, само енглески. Многи се стиде ислама због тероризма. Наши међуверски савет истраживао је похађања џамија и знамо шта је стварна слика, нарочито је алармантна за ислам, али је у корист појединих људи да представе ислам као огромну силу. Ако узмете листу џамија из муслиманских публикација, на пример, у западном Лондону, налазимо да постоје двадесетак џамија и много слободног простора у свакој од тих џамија, иако је број људи муслиманског порекла у Лондону толики да би они требали још џамија, ако већина дође. У једној великој џамији у Лондону има можда три стотине људи на молитви петком. Многе џамије су само мала сала која се користи само петком. У принципу, верници су веома ретки у џамији, а највише су деца која доводе своје родитеље. Кад одрасту и они нестају. Хришћанство нуди слободу избора, тако да је много боље прилагођен за живот у атмосфери толеранције, ислам није у стању да прође овај тест.
[veoh]http://www.veoh.com/browse/videos/category/faith_and_spirituality/watch/v1535006jrjmE5fF#[/veoh]
Медије говори о прихватању ислама многих британаца, муслимани чине скоро тријумфалну слику ислама на Западу. Међутим, стварни број британских муслимана у популацији је веома мали, само око 1200 људи. Како да разумемо ову противречност?
То није једноставно питање. Био сам део исламске мисије у британији и могу рећи да је број обраћених у ислам минималан. На молитве петком у центру Лондона, број британских муслимана у џамији је можда један одсто. Изван Лондона, и ни не достигну тај број. Сви муслимани знају стварни број обраћеника у ислам. Има оних који прихватају ислам због брака са муслиманима. Британци никада неће ићи у џамију, њихово прихватање ислама је формалност. Врло често остају у пракси хришћани. Већина оних који прихватају ислам због брака су жене. Поред тога, многи потомци муслимана имиграната у Великој Британији сматрају да су британци, али не сматрају се ни ‘британски муслимани’ у пуном смислу. Разговарао сам са много жена које су разведене од њихових муслиманских мужева, и могу рећи по сећању да у Лондону можда има 25 британских жена које су остале муслиманке после развода са мужем. Али, као опште правило, мешовити бракови доводе до отуђења од ислама. Исламски мисија на Западу није била успешна. У Лондону, постоје мисионарска организација посвећена проповеди ислама. Они су углавном младићи. Али, они схватају своју мисију међу муслиманским имигрантима, јер је много ефикаснија, британци не прелазе у ислам. Када неки муслимани кажу да је ислам најбржа растућа религија у свијету, у Лондону имам ће рећи да је раст првенствено због наталног прираштаја, али нема реалне мисије. Не сумњам да је хришћанство много јаче у смислу мисије.
Постоји ли у Великој Британији много муслимана који су прешли у Хришћанство?
С једне стране, постоји веома много. Ово се дешава без икаквог публицитета. У ствари, према већини исламих школа, Отпадник од ислама треба да буде погубљен, иако главни имам Лондонске џамије каже да то не може да буде извршено за отпадништво од ислама.
Међутим, са друге стране, можемо рећи да их има веома мало јер су многи муслимани једноставно напустили своју веру и постали неверницима. Неверје је заједничка болест свима позната. Одређени муслимани покушавају да представе атеизам и одсуство религије као обележја хришћанске цивилизације, него сами муслимани чак и више од хришћана изгубе веру на западу. Међутим, постоји веома добар примјер Русије и других православних земаља где Црква расте, чак и са слободним избором. Надам се да ћу једног дана посетити Русију, али у међувремену треба да изгради свој живот као Православни хришћанин.