Италијански председник предао је у недељу руском лидеру Димитрију Медведеву кључеве православне цркве и поклоничког конака који се налазе у Италији, рекавши да би тиме могао да буде ублажен хиљадугодишњи расцеп између две највеће хришћанске цркве.
Бари, Италија (Ројтерс) – Италијански председник предао је у недељу руском лидеру Димитрију Медведеву кључеве православне цркве и поклоничког конака који се налазе у Италији, рекавши да би тиме могао да буде ублажен хиљадугодишњи расцеп између две највеће хришћанске цркве.
„Ово је симбол дијалога између Руске Православне Цркве и Римокатоличке цркве”, рекао је Наполитано на свечаном скупу у сивом каменом здању пре него што је Медведеву предао симболични кључ у јужној луци Бари.
Изградњу цркве и поклоничког конака у Барију, на италијанској обали Јадранског мора удаљеном 450 километара од Рима, платили су руски православни верници између два Светска рата. Град игра значајну улогу у међуцрквеним односима зато што у њему почивају мошти светог Николе – заштитника Русије, епископа из четвртог века, кога поштују католички и православни хришћани. Четворогодишњи поступак преноса власничких права са локалних власти пратиле су гласине да би овај потез могао да буде предзнак првог састанка између римског папе и руског православног Патријарха још од расцепа цркава из 11. века.
Свечаност примопредаје била је заказана за прошли децембар, али је одложена након смрти руског Патријарха Алексија II, предстојатеља све утицајније Руске Православне Цркве. Будући познат по подозривости према Риму, Алексије је непрестано оптуживао Ватикан за лов на преобраћенике у Русији и бившим совјетским републикама Украјини и Белорусији – њеној традиционалној зони утицаја, по мишљењу Руске Православне Цркве. Рим је увек порицао оптужбе, али је Алексеј искључио могућност састајања са папом све док Ватикан не промени своју политику.
Кирилова политика
Недељна свечаност у Барију је уједно први значајан догађај у спољним односима Руске Православне Цркве под Алексијевим наследником Кирилом, који је изабран за Патријарха крајем јануара. Они који прате догађања у Русији пажљиво осматрају Кирилове прве потезе, тражећи назнаке промене Алексијеве конзервативне политике и изолационистичког става према иностранству. Кирил је био задужен за спољне послове у Руској Цркви и састајао се са многим римокатоличким високим достојанственицима. Он се сматра слободоумнијим од Алексија, иако је до сада био врло обазрив у јавном обраћању.
Када је пре две године тадашњи руски председник Владимир Путин посетио Бари како би започео процес преноса поклоничког центра, јавиле су се гласине да је у питању увод у састанак између Алексија и тадашњег папе – Јована Павла II. Састанак између папе и Патријарха представљао би дипломатску подршку за Кремљ, којем је стало до васпостављања Русије као дела шире Европе и поправљања сопственог имиџа у иностранству. Путин је рекао да би волео да дође до састанка међу црквеним вођама, али је увек јасно стављао до знања да је коначна одлука њихова.
Медведев, Путинов савезник који је преузео Кремљ прошле године, избегао је да приликом свог обраћања помене шта би недељна свечаност могла да значи у погледу могућег помирења цркава, већ се усредсредио на међудржавне односе. „Такве иницијативе су део свеобухватне сарадње између Русије и Италије”, рекао је он на свечаности. Кирил је такође избегао да помене међуцрквене односе у говору на свечаности у Барију.