У нашој земљи годишње се сакупи два и по милиона тона отпада. – Акција, за коју ће бити издвојено шест и по милиона евра, почиње 1. марта
Дивља депонија код Чачка У Србији се годишње сакупи око два и по милиона тона отпада, од чега половина заврши у двориштима, поред путева, или у коритима река, рекао је Оливер Дулић, министар заштите животне средине и просторног планирања.По његовим речима, за решавање овог вишедеценијског проблема потребан је системски приступ. Због тога је ресорни министар најавио почетак акције „Очистимо Србију” за1. март, а за њу ће бити издвојено шест и по милиона евра.
По Дулићевим речима, ова акција се организује да би се решили постојећи проблеми сакупљања и складиштења отпада. Први део акције намењен је подизању свести грађана о овом проблему. Други део акције је рад на терену, односно уклањање дивљих депонија, чишћење водних токова, саобраћајница, паркова и фабричких хала.
– Крајње је време да се крене са овом акцијом, пошто земља личи на велико ђубриште. Кад се крене из правца Чачка (популарна Ибарска магистрала) од Степојевца до уласка у Липовичку шуму, на потесу од десет километара налази се десет дивљих депонија. Могу се видети и разваљени контејнери, као знак да би ту заправо требало да буде уређено место за одлагање смећа – објашњава професор Бранимир Јованчићевић са Хемијског факултета у Београду.
По његовим речима, време за почетак акције чишћења је добро одабрано – одмах по завршетку најхладнијих зимских дана и пре него што почне да буја вегетација. Имајући у виду величину проблема, односно количину расутог комуналног отпада по јавним површинама, акција мора бити врло интензивна и мора укључити све слојеве друштва. Прво, она мора бити вођена из самог министарства, са одабраним особама које би преузеле одговорност за њен исход. Носиоци акције требало би да буду градска и општинска комунална предузећа и професионалци у овој области.
– Међутим, пошто су капацитети комуналних служби за овако обиман посао недовољни, морају се укључити и многи други. На правом месту поједине службе Војске Србије са својим људством и механизацијом. Службе за одржавање путева, које у зимским условима углавном раде на чишћењу снега, овог пута могли би да сакупљају отпад са јавних површина и да га депонују на постојећим сметлиштима и депонијама. Значајно би могли да помогну ђаци и студенти, а и поједини „лакши” осуђеници, приватни превозници, волонтери и други. Јака медијска кампања била би од непроцењиве важности за успех ове врло озбиљне акције – закључује Јованчићевић.
Он упозорава да су прилази насељеним местима и градовима Србије прилично запуштени. Има, додуше, и позитивних примера, као рецимо прилази Горњем Милановцу који се у последње време одржавају и чисте.
– Реке и обале језера већ дуго служе за одлагање ђубрета. Воде и приобаља имају неки свој природни капацитет за уништавање отпада. Међутим, набацане количине далеко превазилазе те капацитете – истиче Јованчићевић..
Сакупљени отпад, по речима нашег саговорника, може се депоновати на колико-толико уређеним званичним градским депонијама и сметлиштима. Друга могућност јесте његово уништавање спаљивањем, али то се мора изводити уз строгу контролу стручњака. Исто би важило и за затрпаваље отпада. Најбољи начин је рециклажа, јер доноси и значајну материјалну добит..
– Акција изведена у једном даху нема посебног смисла. Резултати би били видљиви само неколико дана, можда и краће. Она мора прерасти у редовне активности праћене јаком медијском подршком и добро разрађеним системом за кажњавање оних који отпад по Србији растурају. Јер, сигуран сам да смо ипак достигли цивилизацијски ниво на којем је више оних којима лепо и чисто драже од ружног и прљавог – каже Бранислав Јованчићевић.
Н. Ковачевић