Jeдан дан са: мати Анастасијом
У свом „Посном кувару” Атанасија Рашић је сакупила рецепте за припрему ukusnih јела на води и уљу, а приредила је и књигу која поучава како да се преживи у природи, као и многа друга издања верског садржаја
Кад пробате бабуре пуњене шаргарепом, паштету с орасима, обланде с алвом или неке друге од стотинак једноставних јела припремљених на начин како то ради монахиња Атанасија Рашић из манастира Рукумије, уверићете се да и храна за време поста може бити и укусна, и разноврсна, и хранљива. Осим што та многа јела припрема, монахиња их је све сабрала у свешчицу формата црквеног календара. Кувари монахиње Атанасије, иако нису настали из комерцијалних побуда, стигли су у многе православне домове и тако постали једно од најтражeнијих издања на нашим просторима.
– Нисам у почетку ни ја знала да припремам јела на води – поверила нам се монахиња, којој је ово био први разговор са новинарима о куварима који се штампају више од 10 година. – Речено ми је да у време поста на води тамо где иде уље сипам воду, и уместо млека такође воду, а уместо јаја да додам квасац. После се само надограђује. У почетку смо рецепте руком преписивали, онда смо их копирали. Затим сам решила да их саберем у књижицу и почела да поклањам, али се дешавало да их и не погледају, па сам кренула да их позајмљујем, и то се показало успешније. Куваре сам слала свим женским манастирима. Тако су, мало-помало, нашли свој пут до верника и свих који су хтели да обогате свој јеловник.
Кува, бележи и „прелама”
На питање зашто су кувари малог формата, наша саговорница каже да је
желела да буду при руци, у џепу кецеље, лаки за руковање, што јефтинији, како би их сви могли приуштити.
Први „Кувар посних јела на води, живе некуване хране, колача на води и напитака” штампан је 1997. године на преко 60 страна. У њему су и савети како се наклијавају семенке пшенице, пиринча и сунцокрета, како се праве колачи на води, боза и црно пиво… као и низ упутстава у вези с постом.
Јела из „Посног кувара” су прво послужена за манастирском трпезом– Многи рецепти су манастирски, има доста и оних које сам записала од овдашњих жена које су вредне домаћице. Стиг је богат крај, па отуд и укусне торте чак и на води, у које се уместо брашна стављају млевени ораси. Има и рецепата које сам преузела из чувеног „Патиног кувара” и прилагодила данашњим могућностима – каже наша саговорница.
Интересовање је расло, па су уследила и нова издања: „Чорбе, варива и остала јела на уљу”, „Јела од рибе”, „Посни колачи”…
– Руководила сам се потребама верника у жељи да им на сваки начин помогнем и олакшам не само припремање јела у дане поста, већ и да дам одговор на многа питања, посебно када је реч о славама, јер су оне једно време биле занемарене – наводи монахиња Атанасија, која не само да је сакупила бројне рецепте, већ је научила и све о компјутерској припреми књиге за штампу.
– Било ми је незгодно да сваки час зановетам, тражим да се дода, промени… Села сам и научила да радим сама, тако да данас манастир Рукумија има, поред кувара, и друга издања верског садржаја. Међу најтраженијим књигама је и „Како да славимо крсну славу: јеловник посних јела и предјела”.
Обележја славе су колач, свећа, вино и жито, све преко тога је у складу с тим колико ко може. Слава се слави код куће, гости долазе да честитају, поседе и попричају. Чује се нешто од старијих људи, научи. То је једна лепа и узвишена свечаност, а не весеље, зато не треба да се заседне. Оличење наше површности је да све претворимо у гозбу – критична је монахиња.
Богат није што и имућан
Разговор смо наставили за манастирском трпезом, на чијем челу је игуман манастира Рукумија отац Симеон. Једе се у тишини. Пред нама разне ђаконије, почев од чорбе и домаћег хлеба, кајгане са паприкама, до ванилица.
– Храна је домаћа, наш производ – истиче старешина манастира. – Имање није велико, али има свега: старом винограду придодати су нови засади, а да би вино било што боље, сваки грозд се ручно одабира. Парадајз је из нашег пластеника, имамо воћњак, повртњак, пчелињак…
На наш коментар да је манастир богат, отац Симеон нас поучава: „Богат човек има Бога уза се. Ко је духовно богат никада неће бити сиромах. Није исто бити богат или пак имућан.“
Славица Берић
——————————————–
Манастир Рукумија
На питање о пореклу назива манастира, отац Симеон нам објашњава да се верује да је цео предео носио назив Рукумија захваљујући лековитим изворима: „Пошто би дошли на један од два извора, верници би прво прали руке, а затим се умивали и молили Богу за здравље.“
Манастир је подигнут на источној страни Сопотске греде, која се спушта готово на саму обалу Млаве, а на месту са кога поглед сеже млавском равницом све до Дунава. Ктитор данашње цркве, подигнуте 1825. године на истом месту, био је кнез Милош. Црква је посвећена светом Николају. Тек 1953. године је при њој основан и женски манастир. Рукумија је сада мушки манастир, у коме живи и монахиња Атанасија, која је овде остала из времена када је био женски.
Овде су биле две светиње: свете мошти Мартирија Синаита (био је један од 300 монаха са Синаја, који су у средњем веку овамо стигли да ојачају веру Христа) и рука свете мученице Јелице (на кивоту). И мошти и рука су нестале, остао је само кивот, изнад кога се и данас читају молитве за здравље и пород. Овде се много тога позитивног догодило, што је монахиња Атанасија Рашић забележила у књизи „Чуда Божја наших дана”.
——————————————-
Паштета од ораха
Од монахиње Атанасије добили смо савет и како да себи приуштимо квалитетан, а опет посан оброк:
За основни рецепт је потребно 200 г млевених ораха, 200 г пиреа од кромпира, сушеног зачина, бибер, сецкан бели лук, сенф и децилитар маслиновог уља. Сједини се пире, уље и млевени орах, па умеша сушени зачин, сенф и бели лук, и све добро сједини. Уместо кромпир пиреа можете узети инстант кромпир помешан са млевеним орасима и сипан у теглицу, који можете и на послу попарити с мало вреле воде – и ето укусног намаза за кифлу.