Након поплочавања прилазних стаза и платоа, као и опремања храма расветом, видео надзором и осталим пратећим садржајима, предстоји живописање унутрашњости цркве Лазарице
Поплочане стазе и плато испред цркве Лазарице (Фото Р. Станковић) Крушевац – У дворској цркви Лазарици, коју је кнез Лазар подигао у свом престоном утврђењу између 1377. и 1380. и посветио првомученику Стефану, заштитнику лозе Немањића, последње две године трајала је велика обнова, а током 2010. биће обављено живописање унутрашњости.
У цркви Лазарици, архитектонском бисеру Моравске школе, причестила се српска војска уочи Косовског боја 1389. године, а о њеној лепоти сведочио је још Константин Филозоф у „Житију деспота Стефана Лазаревића”:
„Велики и славни Лазар, у свом животу сазда тврде градове, сазда и звани Крушевац, у коме подиже најкраснију цркву великоме првомученику архиђакону Стефану…”
Лазарица има статус споменика културе од изузетног значаја. Зато су у великој обнови, уз благослов епископа нишког Иринеја, ангажовани Републички завод за заштиту споменика културе, Народни музеј у Крушевцу и Дирекција за урбанизам и изградњу.
– Током 2009. беловодским каменом пешчаром поплочана је стаза одглавне капије до платоа, као и сам плато испред цркве, па тротоар и две приступне стазе из правца Миличине и Страхињићеве улице, површине око 800 квадратних метара. Постављено је и ново осветљење, промењен је под у цркви, уграђена термозаштита и хидрозаштита и подно грејање, замењене су електроинсталације, постављен видео надзор, алармни уређаји и озвучење. За све побројано имали смо подршку и финансијску помоћ Министарства за културу, града Крушевца, као и појединаца приложника – каже за наш лист старешина цркве Лазарице, протојереј ставрофор Драги Вешковац, додајући да је током двогодишње обнове подигнута и црквена кућа, са малим амфитеатром, а у порти је постављена црквена продавница и палионица свећа.
– У овој години предстоји фрескописање, што би требало да представља круну овог обновитељског прегнућа. Обратићемо се Републичком заводу за заштиту споменика културе и надлежној комисији тог завода, како би наши планови добили сагласност струке – објашњава протојереј ставрофор Драги Вешковац.
Фрескописање Лазарице је тема која је током последња два века неколико пута била у жижи пажње. Турци су се, по уласку у Крушевац, 1455. године, настанили у тврђави, па су нетрагом нестали живописи из времена кнеза Лазара. Историчари наводе да је први краткотрајни препород настао у време аустријско-турског рата (1788–1791), када је Крушевац доспео под аустријску власт. У историјским изворима наводи се да је у то време живописање обавио Андра Андрејевић са помоћницима. Међутим, Крушевац су већ 1791. године поново освојили Турци. По ослобођењу 1839. године оживели су и планови за обнову Лазарице, која је и уследила 1844. године. Нажалост, обнови нису претходиле темељне припреме, па су живописане фасаде премалтерисане и прекречене, уз незнатно осликавање зидова. Срећом, урађени су други, капитални подухвати, као што је постављање раскошног иконостаса, који је сачуван до данас, с тим што су 1989. обављени конзерваторски радови.
У време подизања Споменика косовским јунацима, 1904. године, под руководством архитекте Пере Ј. Поповића, започела је велика рестаурација, током које су одстрањене фреске из 1843. године. Обијен је и малтер да би се открио стари живопис, али су значајнији остаци фресака пронађени само у отворима припрате и западног улаза.
Раде Станковић