И дописници су одабрали које су књиге, по оцени критичара, биле најзапаженије у Русији, Америци, Немачкој, Аустрији, Француској…
———————————————————–
Зоне сумрака 20. века
Традиционална листа најбољих књига по избору француског књижевног часописа „Лир”
Специјално за „Политику” од дописника Танјуга из Париза
КЊИГА ГОДИНЕ: „Оно што дан дугује ноћи“, Јасмина Кадра
Најличнији и најамбициознији роман француског писца алжирског порекла. Тема – рат у Алжиру – ослобођена је идеолошког баласта који често прати њену интерпретацију.
РОМАН ПО ИЗБОРУ РЕДАКЦИЈЕ: „Надирући“, Клоди Гале
У свом петом роману француска књижевница је ликове сместила у Хаг, где су окружени непријатељском природом, у амбијенту који призива поезију Жака Превера.
НАЈБОЉИ РОМАН: „Године“, Ани Ерно
Седамдесетогодишња књижевница покушава да „спасе нешто од времена у коме више никада нећемо бити“ у овој аутобиографији у трећем лицу у којој оживљава једну судбину и једну епоху у Француској.
ОТКРИЋЕ: „Зона“, Матијас Енар
Путовање возом агента обавештајне службе Франсиса Мирковића, унука хрватског усташе, који изасланику Ватикана носи торбу са именима жртава и злочинаца у „зонама“ у којима је радио, прераста у „савремену епопеју“ о крвавим догађајима и сукобима који су обележили XX век, од убиства краља Александра Првог у Марсеју и Првог светског рата до ратова у Алжиру, Ираку, Либану и бившој Југославији. Медитеран је имагинарни простор ове „епопеје“ од 24 поглавља, попут Илијаде, састављене од бескрајних реченица, као у Џојсовом „Уликсу“. Роман младог француског писца је био једно од најузбудљивијих открића јесење књижевне сезоне.
НАЈБОЉИ ПРВИ РОМАН: „Најбоље у људима“, Тристан Гарсија
Роман двадесетседмогодишњег дебитанта је прича о париском интелектуалном миљеу из осамдесетих и деведесетих година прошлог века, суоченом са појавом сиде и рушењем идеала, у коме се препознају стварни модели, попут монденског филозофа Алена Филкенкрота у лику Леиба, који покушава да се приближи властима.
ИСТОРИЈСКА КЊИГА: „Како је измишљен јеврејски народ“ Шломо Санд
Књига која је имала све шансе да у Израелу буде одбачена као антиционистичка провокација изазвала је озбиљну полемику међу мање радикалним Израелцима. Она документовано показује како су настале теолошке и политичке основе ционистичког национализма, од библијских текстова до састојака колективног памћења јеврејског народа. „Историјски изузетан, рад Шлома Санда је политички експлозиван“, констатује „Лир”, јер „указује на опасност за израелску државу од искључиво етничке концепције јеврејског народа“, чије су жртве вековима били управо Јевреји.
ДНЕВНИК: „Дневник 1966–1974“, Жан-Патрик Маншет
Култни француски аутор полицијских романа водио је дневник у младости у коме читалац прати његов пут од анонимности до највеће звезде жанра, који је трансформисао у седамдесетим годинама прошлог века. Маншет, који је умро 1995. године, показује се као исцрпан хроничар свог времена и политичког, филмског и монденског миљеа у коме се кретао.
ВИЗУЕЛНА УМЕТНОСТ: „Овер, поглед из ваздуха на амерички начин живота: еколошки апсурд“ Алекс Меклин
„Књига намењена онима који мисле да амерички урбанизам треба наметнути у Европи.“ Пејзажи које је овај архитекта и фотограф годинама снимао из авиона сведоче о еколошком ужасу америчког урбанизма и апсурдности развоја заснованог на аутомобилској индустрији, јефтиној нафти и либерализму по сваку цену.
ЗБИРКА НОВЕЛА: „Месождерске приче“, Бернар Кирини
Књига наводи на закључак да је реч о мајстору фантастике, попут Едгара Алана Поа, чији свет поприма обрисе надреалистичке поезије.
СТРИП: „Мали принц“, Жоан Сфар
Један од најталентованијих француских стрип цртача адаптирао је лик чувеног сањара, остајући веран тексту Антоана де Сент Егзиперија и меланхоличној и контемплативној димензији лика. Његов подухват је дочекан као издавачки подухват и оцењен као једна од најбољих адаптација књижевности у жанру стрипа.
БИОГРАФИЈА: „Миреј Аве. L’enfantterrible“, Емануел Ретајо Бажак
Књига о пријатељици Жана Коктоа, Гијома Аполинера и првих надреалиста која је привукла пажњу након што је необичним стицајем околности 1995. године откривен интимни дневник који је водила од 1913. до 1929. године. Од аристократских салона, преко кабареа до психијатријске клинике, реконструише се њен бурни живот који подсећа на судбину Зелде Фицџералд, жене славног америчког писца.
НАЈБОЉА СТРАНА КЊИГА: „Пут“, Кормак Макарти
Ремек-дело америчког писца које ће обележити деценију, по оцени „Лира“.
НАЈБОЉИ СТРАНИ ПРВИ РОМАН: „Војник и грамофон“, Саше Станишића
„Најлепше откриће године!“, према француском листу, дело је младог писца који живи у Немачкој.
Приредила Ана Оташевић
———————————————————–
Тони Морисон на свим листама
Од нашег дописника из Вашингтона
Критичари „Њујорк тајмса“ изабрали су десет (пет из категорије лепе књижевности, и пет које припадају публицистици) од сто књига у претходном ужем избору за које сматрају да су најквалитетнији издавачки подухвати године.
ЛЕПА КЊИЖЕВНОСТ (ФИКЦИЈА)
Стивен Милхаузер: Опасан смех
Тони Морисон: Једна милост
Џозеф О’Нил: Холандија
Џумпа Лахири: Несвикнута земља
Роберто Болањо: 2666
ПУБЛИЦИСТИКА
Џејн Мајер: Тамна страна
Књига сведочи како се рат против тероризма изокренуо у битку против вредности америчког друштва.
Декстер Филкинс: Вечни рат
Збирка репортажа о људским судбинама из пера дописника „Њујорк тајмса“ који је обилазећи ратишта у Авганистану и Ираку разговарао са обичним људима.
Џулијана Барнса: Није то ништа страшно
Филозофски мемоари британског романописца који анализира свој пут од атеисте до агностика.
Дру Гилпин Фауст: Република патње
Историчарка са Харварда пише о умирању у америчком грађанском рату.
Патрик Френч: Свет је оно што јесте
Ауторизована биографија В. С. Најпола који је Френчу дозволио да користи приватна писма и његов дневник.
Постоји на стотине различитих листа са најбољим књигама у овој години, али је она коју прави „Њујорк тајмс“ једна од најмеродавнијих у књижевним круговима. Само се нека од имена понављају на готово свим списковима које смо ових дана помно прегледали. То је пре свега Тони Морисон, једина жива америчка добитница Нобелове награде за књижевност (1993), о чијој је личности и новом књижевном делу опширно известио Културни додатак „Политике“. Њен невелики роман „Једна милост“ критика је неподељено оценила као право ремек-дело. Америка је постхумно открила и чилеанског писца Роберта Болања (умро у педесетој години, 2003) чији је роман од хиљаду страница „2666” у преводу Наташе Вимер убројан у најбољу књижевност у овој години. Књига о трагању за разлозима убистава жена у мексичком пограничном граду објављена је на шпанском језику 2004. такође после смрти чилеанског писца.
Најбоље оцењена публицистика бави се америчким актуелним темама: ратовима, спољној и унутрашњој политици Бушове администрације, срозаном угледу у свету и губитком вредности којима су се дичили Американци од настанка њихове државе.
Зорана Шуваковић
———————————————————–
Награђене и неправедно заобиђене
Од нашег дописника из Москве
РУСИЈА
Владимир Макањин: Асан
Људмила Сараскина: Александар Солжењицин
Рустам Рахматулин: Две Москве или метафизика престонице
Захар Прилепин:Грех
Михаил Јелизаров: Библиотекар
Сергеј Круглов: Огледалце
Татјана Даниљанц: Љубав-земља-Москва
Владимир Сорокин: Шећерни Кремљ
Андреј Геласимов: Степски богови
Виктор Пељевин: П5
Издавачка продукција у Русији мери се стотинама хиљада наслова годишње, па је тешко наћи критичара компетентног да оцени комплетну књижевну продукцију. Зато смо се определили за награђене књиге, свесни да то никако не гарантује да су и најбоље. На чело листе ставили смо три књиге које су добиле награду „Бољшаја (велика)књига” зато што њих бира највећи жири од готово двеста чланова. За њом иде „Букер”, па „Национални бестселер”, па „Андреј Бели”… Списку смо додали и три књиге које су, према мишљењу многих, неправедно заобиђене.
Књигом године, иако је на другом месту од три књиге које су добиле „Бољшаја” награду сматра се „Александар Солжењицин” – биографија нобеловца објављена само неколико месеци пре његове смрти. Иако је књига изазвала контроверзна мишљења, исто као што их је изазивао њен јунак за живота, остаје чињеница коју је Дмитриј Биков, прошлогодишњи добитник, назвао подвигом: „Рад Сараскине може се упоредити са радом Солжењицина на писању „Гулага”, зато што је требало ту количину сведочанстава прикупити, прочешљати, приредити. Такву количину књига прочитати, издржати толико разговора с не баш лаким саговорником! То је подвиг!”
Добитник прве награде „Бољшаја књига” Александар Макањин написао је роман о данашњем друштву у коме тоталну власт има новац. Тема је само формално Чеченија, а реч је о данашњем свету, уопште. Књига је „зачињена” низом сурових сведочанстава страшног чеченског рата, што је оправдано високим уметничким захтевима.
Рустам Рахматулин описао је из историјске перспективе московске улице, раскрснице, дворишта, споменике, испресецао их биографијама људи који су оставили трага на историју града. Књига је привукла огромну пажњу јер пружа могућност да се живот данашњег мегаполиса упореди са животом старе Москве.
Национални бестселер је припао контроверзном писцу Захару Прилепину, некадашњем члану националбољшевичке партије Едуарда Лимонова, познатом као скандал-мајстор и човек са огромном харизмом. Његова литература увек изазива спектар различитих мишљења – од мржње, па до обожавања – а како би се књиге другачије продавале! Изузетак није ни „Грех”.
Сличне емоције изазива и добитник Букерове награде Михаил Јелизаров, тридесет петогодишњи Украјинац који живи у Немачкој, а пише на руском. Замерају му љубав према СССР-у, али и да је бледа копија Владимира Сорокина, који, узгред речено, није никад био ни у ужем избору за Букера. У сваком случају, књига је распродата у рекордном року.
Песникиња Татјана Даниљанц добила је међународну поетску премију „Носиде” која јој је уручена у италијанском граду Ређо Калабрија. Песникиња и редитељка награђена је за двоминутни видео спот снимљен по песми „Љубав-земља-Москва” и посвећен шетњи московским улицама.
Руски издавачи не воле да штампају збирке приповедака – много се боље продају романи. Па ипак, веома је запажена дуго чекана збирка „П5” Виктора Пељевина, писца „који може да пише и о најбаналнијим стварима, а да не буде баналан”. Пет прича се могу читати као пет глава романа, али сваком читаоцу је остављена и могућност да изабере само неке од њих.
Неоправдано је заобиђена и књига „Степски богови” Андреја Геласимова „аутора по коме Запад изучава Русију, али о коме се све до сада мало зна у Русији. Упркос томе, он је један од добитника студентског „Букера” пре три године.
Збирка прича Владимира Сорокина „Шећерни Кремљ” сматра се наставком прошлогодишњег романа „Дан опричника”, с тим што се у његовом видокругу сада налазе не само обични људи већ и нови дисиденти. Критичари ту причу сматрају најтрагичнијом у целој књизи.
Да би се доспело до читалаца, очигледно је да је потребан бар мали скандал – или је награда дата скандалозном писцу, или је он, скандалозно, заобиђен. А за то време хиљаде добрих књига чека свога читаоца.
Љубинка Милинчић
———————————————————–
Бестселери
Од нашег дописника из Беча
АУСТРИЈА
Џоана Роулинг: Приповетке барда Бидла
Кристофер Паолини: Мудрост ватре
Шарлоте Рош: Влажни предели
Грегори Дејвид Робертс: Шантарам
Мартин Валзер: Заљубљени мушкарац
Пауло Коељо: Брида
Карлос Руиз Сафон: Игра анђела
НЕМАЧКА
Амитав Гош: Море мака
Уве Телкамп: Торањ
Кен Фолет: Worldwithoutend
Карстен Јенсен: Ми, утопљеници
Томас Пинчон: „Against the Day”
Георг Лукс: Јерг Хајдер
Бестселер листама Аустрије и Немачке, на крају 2008, супериорно влада најновији роман Џоане Роулинг „Приповетке барда Бидла” који сам себи прави конкуренцију својим немачким и енглеским издањем. Још једна бајка, „Мудрост ватре” (преведена управо на српски под именом „Брисингр“) – трећа књига трилогије о змају Ерагону вундеркинда фантастике Кристофера Паолинија, показала се као велики комерцијални хит на оба тржишта. Сем за ова два дела, Немци и Аустријанци су ове године највише издвајали новац за пет романа; провокативну студију сексуалности – „Влажни предели” немачке глумице и телевизијске водитељке Шарлоте Рош, „Шантарам” Грегорија Дејвида Робертса (Београд, Алгоритам, 2008), „Заљубљени мушкарац” Мартина Валзера, „Брида” Паула Коеља и „Игра анђела” (Београд, Чаробна књига, 2008) Карлоса Руиза Сафона.
Немачки књижевни часопис „Бихер” („Књиге”) објавио је листу десет најбољих књига 2008. у категорији „лепа књижевност”. Као апсолутни фаворит књижевних критичара, наводи се роман „Море мака” (Theseaofpoppies) индијског писца Амитава Гоша, добитника овогодишње Букер награде за најбоље књижевно прозно дело, које се уједно налази на петом месту немачке бестселер листе. Гош отвара своју трилогију о броду „Ибис” романом чија се радња одиграва у Индији 1838, у време у коме се земља налази под бруталном енглеском колонијалном владавином. Авантура почиње на пољу мака и фабрици опијума на горњој делти Ганга, да би се преселила на узбуркано море и даље у егзотичне кинеске пределе из доба Опијумских ратова. Овоме делу, по добрим критикама и по пласману на немачкој бестселер листи, придружује се роман „Торањ” Увеа Телкампа, добитника Немачке књижевне награде за 2008. Ово луцидно исприповедано дело описује изблазирану дрезденску средину 1980-их која се, у сигурности својих луксузно опремљених вила, упушта у разговоре о класичној музици и празне дискусије о „слободи мисли”. Сем ових романа, на листи се налазе и романи Кена Фолета „Worldwithoutend”, „Ми, утопљеници” Данца Карстена Јенсена и „Against the Day” (на немачком, 2008) Томаса Пинчона.
Још од пролетос најављивана књига „Јерг Хајдер” Георга Лукса, биографија о најконтроверзнијем аустријском политичару деснице после Другог светског рата, добила је, стицајем околности, „ветар у леђа” својим објављивањем после Хајдерове погибије у саобраћајној несрећи 28. октобра, чиме се, за свега месец дана, попела на четврто место домаће бестселер листе.
Марина Бауер