Језеро Ладога – Манастир Валаам
Ладога је највеће језеро у Европи; површина језера износи 18.400 км2, дужина с југа на север 219 км, највећа ширина 138 км. Ладошко језеро преко реке Свир прима воде Оњешког језера, а преко реке Волхов воде језера Илмењ. Река Нева је једина река која истиче из језера Ладога. Обале северног дела Ладошког језера су високе, стеновите и веома разуђене; уз њих су гребени и групе острва. Обале јужног дела су ниске, пешчане и благог нагиба, оивичене пешчаним плажама и спрудовима. Обале језера покривају шуме и шипрази. У северном делу језера су највећа острва; међу њима се истиче острво Валаам с уочљивом белом саборном црквом. Дубина у северном делу језера износи од 70 до 200 м, а у јужном – од 20 до 70 м. Дубине се неравномерно смењују. Велике дубине уз обалу срећу се уз северни део Ладошког језера; током пловидбе уз њих по магли треба имати у виду да мерење дубине не упозорава благовремено бродара на приближавање обали или околне опасности. На јужној обали језера су спрудови; изобата 10 м пролази на растојању до 15 миља од ње. Земљиште у јужном делу Ладошког језера је пешчано, а у северном – глиновито; у близини спрудова земљиште је каменито.
Ветрови и узбурканост. У доба навигације најчешћи су ветрови северног правца. У јужном делу Ладоге од маја до јула дувају махом северни и западни ветрови (постотак њиховог понављања износи 26-28%). У северном делу језера су од априла до августа чешћи североисточни ветрови. За пловидбу су најповољнији јуни, јули и прва половина августа када на Ладошком језеру дувају већином ветрови брзине до 6 м/с. Олујни ветрови почињу од краја августа; стопа њиховог понављања током јесени износи од 2 до 5 дана месечно. Највећи број дана с олујним ветровима пада на октобар када ти ветрови брзине 14-17 м/с могу дувати и до 4 дана. Постојани северни олујни ветрови који достижу брзину од 24 м/с могу у јужном делу језера подићи талас висине до 6 м. На Ладошком језеру се често може видети гибање које зна да потраје и по неколико дана, достижући притом висину од 1,2-1,5 м. Трајање времена непогодног за пловидбу (ветар, узбурканост, магла) ту износи: за тегљаче са сплавовима – 43%, за бродове класе «О» – 20% и класе «М» – 13% укупне дужине навигационог периода.
Магле. У отвореном делу Ладошког језера највећи број дана с маглом током навигације пада у пролеће и почетак лета (5-7 месечно). Те се магле обично померају заједно с леденим пољима; заузимају омању површину, али су прилично густе. У јесен су у читавој околини такође честе густе и дуготрајне магле са ситном кишицом; оне заузимају велику површину, захватајући и знатну висину од површине језера.
Колебања нивоа. Ниво воде у језеру почиње да расте од друге половине априла на рачун пролећног поводња у рекама и у јуну достиже максимум, после чега постепено опада до свог минимума у децембру. Просечна висина пораста нивоа износи 0,5-0,7 м, а у годинама великог поводња достиже око 1 м. Највиши ниво воде – 664 см – током последњих 120 година забележен је у јуну 1924. године; најнижи ниво – 348 см – у фебруару 1942. године. Просечан вишегодишњи ниво језера износи 484 см. Колебања нивоа услед дуготрајних јаких ветрова достижу врхунац од 0,3-0,4 м у јесен. Сем тога, на Ладошком језеру се могу видети и изненадна стојећа колебања која уз обале достижу 0,3 м.
Струје. У Ладошком језеру има површинских струја на које знатно утичу ветрови. Струје имају затворену циркулацију супротно од казаљке на сату; струја достиже највећу брзину (0,6-1,1 км/сат) код источне и западне обале језера; у осталој акваторији брзина струје не премашује 0,2-0,4 км/сат. Наведени подаци у струјама у Ладошком језеру односе се на обичне метеоролошке услове и ветрове брзине до 5 м/с.
Једно од најлепших места руског Севера.
Ладога је највеће језеро у Европи, од памтивека чувено по свом горопадном карактеру: време се на Ладоги може врло брзо променити. Петар I је, као што је познато, чак наредио да се за бродове изграде обилазни канали дуж јужне обале. Путовање Ладогом на савременом моторном броду је безбедно и удобно, пружајући јединствену могућност спајања квалитетног одмора, посматрања природних лепота и посете историјским знаменитостима. А на Ладоги има шта да се види: живописна острва и гребени, величанствене стене, Валаамски, Александро-Свирски и други древни манастири, стари фински град Сортавала, чувена тврђава Орешек (Шлиселбург).
Север Ладоге је област стења и борових шума. Преко две трећине од 650 ладошких острва налази се уз северну обалу. Приобаље Ладоге је врло разуђено, има много узаних залива који задиру дубоко у копно. Стеновито острвље се уздиже над језером до висине од 100 м. Ладошки гребени су одавно стекли славу једног од најживописнијих кутака Северозапада.
Најзанимљивији је северни део гребена. Има много знаменитости; довољно је споменути само унутрашња језера на острвима с колебањем нивоа до 70 м. На острву Путсари је у дубокој ували сачуван Свето-Сергијевски скит Валаамског манастира. Скит, који је у давнини био прибежиште испосника, од Валаама дели двадесет километара бурне ладошке воде. У најсевернијем делу ладошког приобаља налази се град Сортавала, чији опширни острвски архипелаг с истока затвара полуострво Хунука са стеновитим ртом истуреним дубоко у Ладошко језеро. Кад је лепо време на југу се види Валаам, манастирске куполе блистају на сунцу. На полуострву Кулхониеми пажњу привлачи такозвани «Глуви гребен» где жубори поточић, уливајући се у виду водопада од 6 м у Ладогу.
Бисер Ладоге је био и остаје Валаам – архипелаг у Ладошком језеру на коме је мушки Спасо-Преображенски манастир. Први од Христових ученика, Св. апостол Андреј Првозвани је, просвећујући Скитију, из Новгорода отишао на Валаам где је срушио многобожачка капишта (храмове) и подигао камени крст. Свети Апостол је прорекао Валааму велику будућност, која је наступила после оснивања и процвата монашке обитељи. Валаам је без манастира незамислив.
Површина 50 валаамских острва износи 37 квадратних километара. Толико запањујућа природа као Валаамска не може се срести нигде у Европи: мноштво сасвим усправних стена које се дижу у висину и одлазе у дубину – острвца, мали ртови, увалице. Теснаци и језерца између бујног растиња и суморних стена у свом плаветнилу одражавају све предмете, а витка црногорична шума допуњава општу слику, придајући свему чаробан, предиван изглед. Тврђаву Орешек (орашчић) подигао је 1323. године унук Александра Невског. До 18 века тврђава је имала одбрамбени значај и више пута су је опседали Швеђани, а потом је служила као државни затвор за чланове царске породице. Све се то може видети током путовања моторним бродом. Најбоље време за путовање бродом по Ладоги је јули-август. У то време се Ладошко језеро «смирује», а северно лето путницима дарује топлоту и сунце. Крстарења бродом имају само један минус – уплате треба извршити већ у априлу-мају, пошто се места с најповољнијом ценом брзо распродају.