Бродарево – Склоњен од погледа међу литице Јадовника, надомак Бродарева крај речице Повијуше уз саму барску пругу, самује невелики манастир Давидовица грађен још у доба Немањића. У њему рестауратори из Италије од пропадања спасавају преостале фреске, чудом сачуване 730 година у северном параклису манастирске цркве. Под руком Камила Тароција, конзерватора светског гласа из Болоње који је радио рестаурацију чувене Богородице у Сијени, као и дела Ђота, Дуча, Виталеа и других мајстора, на светлост дана избијају заборављени ликови светаца са фрескописа у Давидовици.

С Тароцијем у екипи су његов помоћник Марко Пасквалучи и историчарка уметности Роза д’Амико. Пажљиво, одушевљени лепотом наше средњовековне културе, већ двадесетак дана уређују сваки лик на фрескама. И мада тај конзерваторски посао, према проценама стручњака, на Западу стаје око 30.000 евра, они ово раде не тражећи паре. Штавише, из Болоње у два возила довезли су и материјал.

– Заиста је несвакидашњи њихов однос према овом послу, историјски важном за нас. Дошли су о свом трошку, а ми им само плаћамо спавање у хотелу и дневнице у законском износу од 1.550 динара. У свету, где год наступе, најлепшим речима говоре о нашим манастирима, нудећи и своју помоћ у заштити, сматрајући их светском баштином – казује нам Славољуб – Бато Пушица, директор Музеја у Пријепољу, на чију молбу су, уз одобрење Министарства културе Србије, италијански стручњаци ушли у обнову фрескописа Давидовице.

Манастир Давидовица подигнут у време Немањића (Фото С. Јовичић)

Овај манастир, после Милешеве најзначајнији у средњем Полимљу, једини је чији је уговор о градњи сачуван – и дан-данас у дубровачким архивима стоји да је градња Давидовице почела 31. августа 1281. године, да су је градили дубровачки мајстори Десина де Риса и син му Блажо, те да је ктитор манастира Димитрије Давид, син Вуканов. За кратко време храм је тада направљен и црква фрескописана.

Али, турска освајања чинила су своје, па је у 15. веку, кад и Милешева, срушена и Давидовица. Њени јадни остаци, само део зидина остављених без крова, стајали су ту под Јадовником пуних 450 година. Трпео је вредни фрескопис ударе векова и олуја, пропадао и обрушавао се са зидова. Ипак, један мањи део, на седам квадрата у северном параклису цркве, правим чудом је свему одолео. Године 1996. приликом једне олујне ноћи део фрескописа из наоса се сручио и пао, после чега је, видевши то, Славољуб Пушица обавестио надлежне у Министарству културе да је крајње време да се нешто предузме у заштити Давидовице. Прихватили су његов апел, средствима помогли обнову манастира, а екипа пријепољског музеја предвођена директором Пушицом две године је подизала и обнављала зарушено здање, вративши Давидовици некадашњу лепоту. Потом је, 1998. године, патријарх Павле по други пут освештао овај манастир.

– Ипак, преостали део фрескописа остао је необновљен. Пуних 12 година апеловао сам да наши конзерватори то обаве, међутим, послови у Милешеви и другим храмовима одвукли су малобројне конзерваторе, па није било могућности, а ни новца. Видевши да ће ово мало фресака у Давидовици сасвим пропасти, а упознавши се са Тароцијем с којим сам прошле године обишао све српске манастире од Проклетија до Горажда, реших да од Министарства културе потражим одобрење да он са својом екипом ово уради, те направих пројекат са минималним захтевом према нашој држави од свега 300.000 динара. Будући да ниједан конзерватор са стране до сада није радио заштиту наших фресака него домаћи надлежни заводи, нисам веровао да ће то бити одобрено. На моју срећу, комисија министарства је одобрила, а одушевљени Тароци ми рекао: долазимо, није битан новац. Надзор на пројекту обавља сликар конзерватор Душан Јовановић из краљевачког Завода за заштиту споменика и одмах је прихватио Тароцијев програм и методе рестаурације – напомиње Пушица, додајући да се тек стављањем скеле утврдило врло лоше стање фрескописа који би брзо пао, па ће предвиђени послови на заштити бити обимнији и продужени на следећу годину.

Вођа конзерваторског пројекта Камило Тароци изјавио нам је да је ово плод његовог интересовања за општу културу, историју уметности, хришћанство, за вредности којима се бави и у Италији. Заволели смо, каже он, ову земљу, ову дивну мрежу малих и великих средњовековних здања. А у Давидовицу је дошао и Пријепољац који живи у Београду Владимир Богдановић. Он је већ помагао овакве подухвате у завичају, па је и овом приликом даровао 2.000 евра да, како рече, захвали овим дивним људима из Италије и боравак овде им учини мало пријатнијим. Поклањати је задовољство, додаје Богдановић.Задовољан је и духовник Нектарије, архимандрит Давидовице, који каже да ће овим манастир почети да живи новим животом и опет бити стуб српске цркве у овом делу Полимља.

—————————————————–

Вечна кућа браће Југовића

Од давнина у овом крају живо је предање да у манастиру Давидовица почивају Југ Богдан и браћа Југовићи. По објашњењу Славољуба Пушице, историјски извори говоре да је у близини Давидовице рођена царица Милица, а потоње легенде казују да је она после Косовске битке главе Југ Богдана и браће Југовића сахранила управо у овом манастиру. Могућу веродостојност овом предању дала су истраживања манастира с почетка 20. века када је у зарушеном храму пронађена спомен-плоча на којој пише да овде почива раб божји Вратко Југовић, за кога се у народу верује да је Југ Богдан (та надгробна плоча и данас је у Давидовици). Каснијим археолошким истраживањима, крајем педесетих година прошлог века, у припрати поред северног зида цркве нађено је осам лобања, за које се тада причало да су главе страдалих Југовића.