Datum: 06.01.2009 10:00
Autor: Слободанка Савић
У Доњем Бирчу, на извору рјечице Ловнице, по којој је и добио име, налази се манастир Ловница, удаљен два и по километра од Шековића. У споменицима и литератури познат је и израз „Ломница“, али је у народу општеприхваћен назив Ловница.
Према некима, назив Ловница потиче зато што је мјесто гдје се налази „ломно и сломно“, али оба имена имају заједничко поријекло у старој земљорадничкој терминологији и значе „навиљак“ или „мали пласт“.
У овом женском манастиру живе и одржавају молитвено-монашка правила четири сестре, од којих је једна искушеница.
По предању, овај је манастир задужбина краља Драгутина Немањића из времена (1284 – 1321), када је он управљао и сјевероисточном Босном. Предање каже да „ту Драгутин сазида манастир на мјесту гдје је лов ловио и мјесту које га је љепотом задивило“.
Приликом турског освајања Босне и првих деценија њихове власти страдале су старе грађевине и од градова постале су „градине“, а од цркава „црквине“.
Код народа су остале успомене, али и жеља за обновом цркава и манастира и та се жеља остварила послије обнове Пећке патријаршије (1557), кад је заузимањем великог везира Мехмеда Соколовића за патријарха српског постављен његов брат Макарије. Он је од султана добио одобрење за обнављање цркава и манастира, али је ова градња дозвољавана само тамо гдје је постојала црква или манастир у старој држави.
Изградња новог манастира Ловнице, послије обнове Пећке патријаршије, учињена је близу старог црквишта, али на новој локацији, да би био мање изложен очима често разузданих турских чета које су овуда пролазиле, па је увучен до самог извора Ловнице, под стрмом и високом планином.
Монахиња Јована каже да током године овај манастир посјети више од 4.000 посјетилаца, међу којима је и велики број дјеце, а поклоничке групе из цијеле Републике Српске и Србије долазе нарочито у мају.
– Манастир Ловница је по исцељењима одмах послије манастира Острог. Имамо извор љековите воде, сви вјерујући узимајући ту воду, да болују од не знам које болести, добију исцељење – прича монахиња Јована.
Она додаје да посебно брачни другови који немају дјеце, који су крштени и вјенчани у цркви и који су вјерујући, након узимања те воде, добијају потомство.
– Имамо више брачних другова, посебно наглашавам град Брчко, али и друге градове међу којима је и Београд, који су овдје долазили и који су добили потомство, па се родила Софија, Јелена и друга дјеца – истиче монахиња Јована.
Она каже за свете фреске у манастиру да су најскупоцјенији драгуљ у Европи, а међу њима је и Престона икона Мајке Божије, која је јединствена у српској цркви.
Иконостас је у Ловници израђен 1578. године и започет је живопис црквених зидова од стране тада најпознатијег сликара у српској цркви, пећког монаха Лонгина. С обзиром на ангажовање најпознатијег и најцјењенијег сликара обновљене Пећке патријаршије, може се закључити да је манастир Ловница у то вријеме његовао високе захтјеве фреско-сликарства, као и да се радило уз велике финансијске могућности ктитора.
Према ктиторској композицији сазнајемо и да су оснивачи ове цркве били „смирени Генадије“ и „смирени Aкакије“. О тадашњем стању у народу и у самом манастиру свједочи завршетак натписа свих сликара о живописању ловничке цркве 1608. године: „И ако штогод погрешисмо, молимо вам се, свој братији нашој, немојте нас клети, јер смо били у многом страху од Турака и софта и од многог другог зла“. Ловница је, као и други српски манастири, нарочито у вријеме ропства, била права народна кућа. Народ је издржава, народ њоме и управља. Уз своје свештенике бира одличне људе за „црквене кметове“, који дијеле са свештеницима бригу о манастиру, а заједно с њима су и политичке вође поробљеног народа.
Aли за оживљавање манастира Ловнице, као монашке породице, заслуга припада епископу зворничко-тузланском Василију.
Његовим залагањем још од времена кад је овамо долазио ради вршења парохијских дужности у овом крају, отпочела је изградња нове звонаре, тремова за народ и на крају новог конака на мјесту гдје је и некада био, са сјеверне стране цркве.
Монахиња Јована истиче да је захваљујући залагању владике Василија уређен сав простор око цркве, изграђен нови конак, а изводе се и други радови на уређењу манастирског простора.
Ловничка је црква на први поглед врло једноставна. Споља представља једнобродну грађевину са нешто ужом припратом и петостраном апсидом, тако да њена основа ипак има облик сажетог уписаног крста.
Спољна силуета цркве је врло скромна и једноставна, али је унутрашњи простор много живљи. Богато профилисани довратници и прозори, изведени од локалног зеленог камена, само употпуњују тај утисак.
Свети Георгије
Под сводовима манастира, поред Христове престоне иконе налази се икона светог Георгија, патрона ове цркве, а посебну и важну цјелину живописа монаха Лонгина представља небеска литургија у кубету.
Баштица
Монахиња Јована напомиње да „у брду изнад пчелињака има баштица у којој се сестре труде да усију најнужније поврће за потребе, као и једна леја са расадом цвијећа“.
– И до сада смо имали много цвијећа, али направљено је још много потпорних зидова у којима су жардињере, у које ће, ако би Бог дао, бити засађено цвијеће најмање дужински један километар, каже монахиња Јована, а то ће свакако простор око манастира учинити још љепшим за све поклонике који посјећују Ловницу и вјерујуће који овдје траже лијека.
Напис
Најстарији познати писани помен о овој новој цркви је из 1578. године и то је запис на једном типику, који је овдје написан те године „при Aрсенију јеромонаху, јако бити јему второму старцу в обитељи сеј“.