НАТО расуо 15 тона муниције са уранијумом

На ВМА прегледано 4.000 ветерана, посебна пажња посвећена онима који су се нашли до 50 метара од тачке дејства авиона А-10 

„Сејач уранијума” – авион А10 Број оболелих од карцинома у нашој земљи расте из године у годину, а неки стручњаци ову појаву доводе у везу са бомбардовањем које су извеле снаге НАТО-а 1999. године. Како незванично сазнаје „Политика”, муницијом са осиромашеним уранијумом гађано је 116 локација у тадашњој СР Југославији. Тим дејствима, како се спекулише у медијима, посебно су били угрожени војници који су се налазили на удару америчких авиона А-10, опремљених ротирајућим топом калибра 30 милиметара који испаљује гранате чија су зрна израђена од осиромашеног уранијума.

Пуковник примаријус др Милан Мишовић, начелник Института за медицину рада Војномедицинске академије, у разговору за „Политику”, истиче да се прати здравствено стање оних који су боравили тамо где је употребљавана ова врста муниције, као и да су направљени критеријуми за преглед људи који су били на 50 метара од места где је коришћена таква муниција. Закључак стручног тима ове установе јесте да на подручју где су оваква зрна бачена на тле није дошло до повећања броја оболелих од разних врста карцинома из овог разлога, као и да се не може говорити о већем оболевању од тумора неколико година од додира са овом муницијом. Др Мишовић сматра да се, евентуално, промене могу да очекивати за 10 до 15 година. Овај стручњак сматра да нису тачне приче које су се у медијима појављивале да је осиромашени уранијум „крив” за настанак рака.

– Нема узрочно-последичне везе између настанка рака и бачених зрна са осиромашеним уранијумом. Треба имати на уму да стрес и нездрав начин живота имају утицај на настанак карцинома, а дејство овакве муниције може да буде нека врста окидача за појаву обољења, које би се вероватно испољило у неком периоду живота. Такође, мало цивила је било у контакту с муницијом са осиромашеним уранијумом. Јер, када се утврђивало да је она негде бачена, таква зона је обележавана и ограђивана, а приступ је био забрањен и локално становништво у тим подручјима је знало да не сме да прилази таквој зони. Људима је саветовано да на том терену не напасају стоку док се не обави деконтаминација тла – истакао је Мишовић.

На извиђању бомбардованих терена, узимању узорака и уклањању овакве муниције, тврди наш саговорник, радили су искључиво професионални, војници, чије се здравствено стање такође прати. Они до асад нису имали медицинских проблема, додаје др Мишовић, јер су били добро заштићени.

– Превасходно је овде реч о пет локација које су биле бомбардоване: о Бујановцу, Прешеву, брду Пљачковица изнад Врања, подручју код предајника Рељан, као и Луштици у Црној Гори. У сарадњи са стручњацима Института за нуклеарне науке у Винчи и Министарством за заштиту животне средине, урађена је деконтаминација бомбардованих подручја. Пет година, од 1999. до 2004, праћено је здравствено стање око 4.000 припадника војске и људи који су чули да се прегледи овом поводом организују код нас, а боравили су на територији бомбардованој осиромашеним уранијумом. Последњих година долазило нам је око 200 људи, који су сврстани у ризичну групу, и то они који су били у кругу од 50 метара где је пала муниција. Сада више нема организованих прегледа, осим што се појединци јављају – додао је наш саговорник са ВМА.

Бачена муниција са осиромашеним уранијумом, према речима др Мишовића, извађена је из земље и ускладиштена у Винчи. Али, ради сигурности, то је урађено и са земљом на коју су зрна пала, која је пакована у пластичне кесе и такође допремљена у Винчу. Међутим, многи грађани су забринути да су остаци ове муниције могли да дођу у додир са водом за пиће или поврћем и воћем. Наш саговорник одбацује такве наводе, објашњавајући да су мале шансе за то и да стручњаци стално проверавају квалитет воде и земљишта, како би, уколико се нешто догоди, биле предузете мере да опасна материја не доспе у ланац исхране.

Према сазнањима српских експерата, у бомбардовању је испаљено око 50.000 граната од осиромашеног уранијума, односно око 15 тона муниције, али се ти подаци не слажу у попуности са евиденцијом НАТО-а јер они тврде да је реч о девет тона.

– Ја у канцеларији на столу имам зрно осиромашеног уранијума. То није опасно. Опасно је када се та муниција претвори у прах, а то се дешава када зрно погоди нешто тврдо, када удари у камен или метал, и када се запали. Тада се ствара аеросолне честице и онда се та зона контаминира. Највише је било таквих случајева на подручју брда Пљачковица, јер је та територија пуна каменита. На другим локацијама није дошло до велике контаминације – истакао је наш саговорник.

Данијела Давидов-Кесар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.