У меморијалном центру у Оснабрику, на месту где је некада био логор, одржан помен за 166 српских официра, а парохијани су свечаном академијом обележили и пола века од оснивања оснабричке парохије.
У Меморијалном центру у Оснабрику, у суботу су читав дан трајале светковине којима су парохијани заједно са бројним гостима и високим званичницима обележавали два велика јубилеја, 50 година од регистрације Црквене општине код немачких власти и 65 година од стравичног бомбардовања логора током Другог светског рата.
Писма из логора
Златко Јанићијевић из Хамбурга је изложио део своје колекције, официрских војних одликовања и униформу. Госпођа др Љеља Слијепчевић је презентовала непроцењиво благо које је донео на увид господин Клодњиг, филателиста, настањен у суседству цркве. Он је неким чудом сакупио два велика албума ратне поште, готово све што је стизало у логор. Сви су били запањени читајући српска имена.
Светковина је почела Светом архијерејском Литургијом коју је служио Средњоевропски владика Г. Константин, а саслуживали су јерођакон Стефан, протосинђел Сергије, протојереј-ставрофор Ђорђе Трајковић, протојереј ставрофор Јован Марић, протојереј, Маринко Рајак и чтецирао студент теологије Јован Рајак, са којима је чинодејствовао и руски свештеник из Оснабрика, Евгеније Иљушин.
У својој проповеди владика Константин је подсетио на нашу историјску несрећу.
– Не смемо заборавити да треба добро да се чувамо од непријатеља, а ни у пријатеље не можемо имати потпуно поверење. Оснабричко стратиште створили су на жалост Енглези – истакао је владика Константин.
После литургије, дуга поворка поклоника пострадалим прецима кренула је ка оближњем војничком гробљу. Испред централног споменика је одржан молитвени помен страдалницима. Поменута су имена свих 116 официра. На централни споменик су положени венци Црквене општине Оснабрик и „Савеза ратних војних заробљеника Другог светског рата и њихових потомака Србије“ из Београда.
Заједнички ручак и свечана академија су организовани у црквеном дому. Академија је почела химном „Боже правде“, а после поздравних речи домаћина, оца Синише, о историјату оснабричке парохије је говорио председник Црквене општине Новица Андрејић, а на Немачки је преводила Биљана Дабић. За говорницом су се нашли готово сви званичници, како наши, тако и Немачке.
Гости у свечаној ложи
У свечаној ложи цркве место су заузели најеминентнији гости: у име наше државе конзул из Хамбурга, Војин Драгишић, представници војних власти на челу са војним аташеа из Берлина, пуковником Срђаном Планић, затим мајори Драгиша Златковић и Бојан Букилић и потпуковник Горан Јеремић, градоначелник Оснабрика Бурхард Јаспер, представница службе за очување ратних споменика културе госпођа Грење, католички бискуп Франц Јозеф Боде, суперинтендант евангелистичке цркве Панен Фриедеман и као специјални гост, потомак заробљеника оснабричког официрског логора Мирослав Лазански, познати новинар из Београда.
– Добро се сећам пободеног крста на ливади, на којој се сада налази ваш храм, који је обележавао место будуће цркве. Био сам дечак. Од тада до данас наши односи су увек пријатељски, а сарадња одлична – нагласио је градоначелник Оснабрика, господин Бурхард.
С посебном љубављу су о оснабричкој парохије говорила два бивша пароха, протојереј ставрофор Јован Марић и протојереј Маринко Рајак. Академију је својим присуством украсила малена Ана (8) Јовановић из Келна, праунука бившег заробљеника оснабричког логора, официра, у цивилу учитеља Михајла Јовановића из Ниша, која је у дуету са својим татом Љубишом одсвирала неколико препознатљивих мелодија. Уз „Тамо далеко“ су кренуле сузе и тиха песма налик молитви.
Протекла година у црквеној општини Оснабрик сва је била у знаку два велика јубилеја, а Коло српских сестара је прославило пола века рада на дан своје заштитнице Свете Петке. У години великих јубилеја ЦО Оснабрик добила је своју прву монографију чији аутори су оснабрички парох, јереј Синиша Вујасиновић и дугогодишњи председник Црквене општине Новица Андрејић.
Коментар:
Владимир:
Нисам био на литургији, али наш владика Константин се показао као прави србофил и као Србски владика одржао је беседу да су чак и свештеници скупа са оцем Синишом пустили сузу.
Хвала Богу што нам је дао таквог владику и свештенике као што су прота Синиша и прота Ђорђе.
Заиста је било дирљиво гледати како нашим свештеницима лију сузе низ образе док је владика СРБСКИ Константин беседио.
На многаја љета
ИЗВОР– Франкфуртске ВЕСТИ
