Најновије истраживање Фондације „Фридрих Еберт” је потврдило тезу да је БиХ дубоко подељено друштво и да само 12 одсто анкетираних Срба, Бошњака и Хрвата верује у њу као државу
Сарајево: међунационални јаз између три народа се не смањује (Фотодокументација „Политике”) Од нашег сталног дописника
Бањалука – Само 12 одсто грађана верује у државу Босну и Херцеговину, рекао је данас у Бањалуци директор Фондације „Фридрих Еберт” у БиХ Хелмут Курт. Саопштавајући резултате истраживања „Социјално поверење у БиХ”, спроведено на узорку од 1.966 испитаника, он је констатовао да је то забрињавајући податак, јер без поверења у државу „хаос није далеко”.
Говорећи о резултатима истраживања професор на загребачком Факултету политичких наука др Берто Шалаја је рекао да је оно обухватило неколико сегмената – социјално и политичко поверење, мрежу повезаности, политичку партиципацију и идентитет. „Када је реч о социјалном поверењу, истраживање је показало да 16 одсто испитаника сматра да се већини људи може веровати. Најнеповерљивији су Хрвати, јер их само 10 процената мисли да се већини људи може веровати. У поређењу са западноевропским, поготово скандинавским земљама, ово је низак ниво, али он битно не одступа од других посткомунистичких држава”, рекао је Шалаја.
С друге стране, показало је истраживање, у БиХ је изузетно велики степен поверења људи у оквиру исте етничке групе. „Анкета је показало да би 99 одсто Бошњака ступило у родбинске везе са Бошњацима, а свега 22 одсто би се ородило са Србима. Сличне резултате добили смо од испитаника српске и хрватске националности”, навео је Шалаја. Што се тиче политичког поверења, резултати кажу да је 62 одсто испитаника поносно или изразито поносно што су држављани БиХ. „Слика је битно другачија када се ови резултати сместе у компаративни оквир. Јер, 89 процената Бошњака је поносно што су држављани БиХ. Што су држављани БиХ поносно је 63 одсто Хрвата и само 34 процента Срба. Овакве разлике, поготово између Бошњака и Срба, сугеришу да не постоји консензус о границама политичке заједнице”, објаснио је Шалаја.
Када је реч о демократији, само 12 одсто анкетираних је задовољно или углавном задовољно стањем демократије у БиХ. „По националним групама гледано, само пет одсто Хрвата је задовољно нивоом демократије у БиХ. Овакав резултат не мора нужно бити разлог за забринутост. Они се могу интерпретирати и као реалистичност и критичност грађана према функционисању демократије у БиХ, што може да доведе до побољшања у овој области. Ипак, треба имати у виду и чињеницу да би дуготрајније незадовољство стањем демократије у БиХ могло да доведе до високог степена незадовољства које би уништило веровање грађана у демократију, као начело организације политичког живота. Поготово када се има у виду и податак да тек 29 одсто грађана БиХ сматра да је демократија увек најбољи начин владања и управљања земљом. Овако низак степен подршке демократији као начелу не може се наћи ни у једној европској демократији”, нагласио је Шалаја.
Он је истакао да је и ово истраживање потврдило тезу о „БиХ као дубоко подељеном друштву. „Оно што посебно забрињава су ниски степени поверења између три националне групе – Срба, Хрвата и Бошњака. Постојање снажне унутаргрупне лојалности уз истовремено неповерење према другим националним групама не представља добру основу за политички развој”, закључио је др Берто Шалаја. Он је рекао да забрињава и то што у БиХ нема консензуса о „вредностима политичке заједнице у којој би све националне групе могле да живе”. Шалаја је упозорио да би грађани БиХ, у случају озбиљне кризе, „могли прихватити и нека недемократска решења”, али није желео да каже на шта конкретно мисли.
Боро Марић