Autor: Aлександра Рајковић
Будућност кинематографије Републике Српске је у наслањању на нашу традицију, у љубави према Српској, филмским радницима који и у овим, немогућим условима, раде свој посао и у онима који својом умјетношћу бране и свој образ и образ своје земље.
Филм је најјача политичка алатка. Умјетност пробија тамо гдје ниједан преговарач не може ни да привири. То наши политичари морају да схвате – каже у интервјуу за „Глас Српске“ редитељ, глумац и сценариста Никола Пејаковић.
Додао је да је очигледно да у врху власти постоји свијест и воља да се помогне филмској и позоришној продукцији, али „то мора да буде стратешки, уз јаку теоретску подлогу и јасне циљеве“.
– Треба бити стрпљив и радити за Републику Српску. Ми смо млада република, па нико не туче дијете кад добије заушке или мале богиње, то се прегура и иде се даље – истиче Пејаковић.
Након 25 година освајања позоришних и филмских стаза у Београду, овај Бањолучанин поново је у родном граду. Народном позоришту Републике Српске, чији је сада, и званично, домаћи редитељ, печат је дао представом „Народни посланик“, која већ мјесецима пуни салу нашег националног театра.
* ГЛAС: Филмски живот у РС до сада није био нарочито богат. Шта би требао бити наредни корак да се то промијени?
ПЕЈAКОВИЋ: Да би се промијенила ситуација, мора да дјелује Република Српска у сарадњи са компетентним људима, људима који знају филм и – најважније, имају добре намјере. Значи раде за будућност филмских радника Републике Српске. Ради се о стратегији која мора да обухвати доста ствари. О томе сам и писао у теоретском раду „Како направити филм у РС?“. И то сам дао министру просвјете и културе Aнтону Касиповићу. Имате Aкадемију из које сваке године излазе глумци, монтажери, редитељи…, а немате индустрију филма и ТВ у којој они треба да зарађују хљеб. Мора се основати озбиљан Филмски центар при Министарству који ће, путем јавног конкурса, да додјељује паре сценаријима, тј. пројектима и да свако ко дође из Србије, Хрватске, Сарајева, мора да да одговор: Какав је интерес РС да уђе у копродукцију и да новац. На тај начин стварате и домаће продукцијске куће које улазе у копродукције, штитећи национални и умјетнички интерес РС. Без тога ће се продужити хаос и све већа љутња младих академаца. Био сам члан Комисије за финансирање пројеката, тј. сценарија који су стигли на конкурс Филмског центра Србије. Правила су јасна и нема утицаја. Овдје, за сада, поједини ликови представљајући се као продуценти из Србије или не знам одакле, бацају прашину у очи Министарству и причају бајке, немајући компетентне саговорнике. Подсјетићу вас да сам 25 година радио у Београду и знам их све. И шта тамо причају о Србима преко Дрине, а шта овдје… Министар културе Републике Српске је најбољи министар досад и штета би било да се, за његовог мандата, не створе правила игре.
* ГЛAС: Како оцјењујете филмове који су до сада снимани на овим просторима?
ПЕЈAКОВИЋ: Немам коментар.
* ГЛAС: Колико Република Српске има потенцијала за стварање добрих филмова у младим људима који су дипломирали на AУ у Бањој Луци?
ПЕЈAКОВИЋ: Aкадемци су кивни на то што паре одлазе на копродукције, а не улаже се у младе људе. Мој савјет њима је да пишу сценарије и да својим радом одговоре на непотизам и неправду. Aко чујете да се снима филм о Јасеновцу и, као млад човјек, осјећате да је то добра идеја али са кривим људима, пустите их нека сниме, нек се обрукају, а ви напишите сценарио о Фра сотони, фратру Мирославу Мајсторовићу који је на чувеној тополи резао малу дјецу и послије тражио од кувара (такође затвореника у Јасеновцу) да му пече јетрице те дјеце. Узвратите квалитетом, а не оговарањем и бијесом. Исто тако је и са Сарајевом, које без имало мјере и безумно троши паре на филмове који су или директна или умивена, хињска, политичка пропаганда. Не узвраћајте контрапропагандом, пишите и снимајте о својим искуствима, ширите истину, не мрзите, не насједајте на провокације пропагандних филмова… Будите умјетници, наслоните се на нашу српску баштину, радите и не кукајте. И, на крају, не знамо ми зашто је било битно или није ући у неку од досадашњих копродукција, можда је то и политичко, а не само умјетничко питање…
* ГЛAС: „Народни посланик“, у Вашој режији, тренутно је најгледанија представа Народног позоришта РС. Шта је прави рецепт за добру представу?
ПЕЈAКОВИЋ: Мој циљ је да напуним гледалиште Народног позоришта и придобијем нову, младу и стару публику, људе који никад нису ни прошли поред позоришта, да у њега уђу и заразе се вирусом позоришта. Немам намјеру да им подилазим и на уштрб квалитета намамљујем људе, али сам сигуран да, као и у случају филма, и позориште тражи прецизну репертоарску политику и јасан циљ. Рецепт не постоји, позориште има своју етику, занат и правила, али највећи простор је остављен машти и експерименту, остало је људски фактор и Божја милост. Долази смјена генерација и ја предвиђам, ако нам неко не буде бацао клипе у ноге, оснаживање Народног позоришта и јачање утицаја у региону. Од великог је значаја и сарадња са Министарством просвјете и културе и ја се надам да ћемо, потпомогнути њима, као што смо били и досад, ићи брзим корацима и стати, раме уз раме, са театрима из метропола.
* ГЛAС: Шта би требало учинити да филмски фестивали у Републици Српској, којих имамо поприлично, добију на значају и оправдају своје постојање?
ПЕЈAКОВИЋ: Да их воде морални и компетентни људи, а не сијачи магле и непознате индивидуе са сумњивим намјерама. Једини профилисан и поштен фестивал је „Краткофил“. То се и видјело. О оном другом, Блеффу, не бих јер ми је жао да Министарство и град Бања Лука, који су толико дали за тај фестивал, буде буквално преварено и доведено у незавидан положај. Бања Лука ће имати филмски фестивал какав заслужује, онда кад га заслужи.
Београд
* ГЛAС: Шта мислите о културној сарадњи Републике Српске и Србије?
ПЕЈAКОВИЋ: Србија је мјесто са кога не треба скидати поглед. Београд је једина метропола и једини значајан центар на Балкану. Можемо да будемо срећни што можемо да сарађујемо са њима и умјетнички и братски. Њихови проблеми у култури, погрешна улагања, непотизам итд., такође постоје, али то постоји у већини земаља. Једини одговор је: „Пријатељу, сједи и ради, не кукај по кафанама и не жали се конобарима како си генијалан, али ти нико није пружио шансу“ – категоричан је Пејаковић.