Глас Српске Кроз РС
Datum: 27.12.2008 16:00
Autor: Радоје Тасић
НОВО ГОРAЖДЕ – Колико села толико обичаја, каже народна пословица. Најзанимљивији обичаји у горажданским селима вежу се за прославу крсне славе, а посебно они за доношење поклона од госта домаћину.
У вишеградском крају обичај је да се као дар домаћину донесе велика румена јабука за буклију, Срби из сарајевског поља даривају домаћина послије треће попијене чаше стављањем кутије цигарета на њу, а коњички Срби његују обје врсте поклона.
Срби из Горажда, Новог Горажда и његове околине сачували су стари обичај даровања специјалног колача – гурабије.
– Ко зна од када потиче овај обичај који сам наслиједио од оца, а он од мог дједа. Кад је дјед полазио на славу у yеповима је носио неколико гурабија, за сваког домаћина по једну. То је некад био главни поклон за домаћина, посебно за његову дјецу која би је у сласт појела – прича Јово Јовановић из села Шашићи код Горажда који сад живи у Вишеграду.
Он каже да се догађало да се домаћин оклизне на путу према другом селу, падне и сломи гурабију. Онда се он морао вратити кући да му домаћица направи нови колач, како се гост не би осрамотио долазећи на славу без поклона.
– Домаћице би замијесиле слатко тијесто, обликовале га као омањи хљеб и на њега у средину ставиле коцку шећера. Онда би газда то тијесто ставио у специјални калуп у народу назван – слово који је изграђен од шљивовог дрвета – прича Јовановић.
Ријетки су данас Срби из Горажда и његових села да на крсну славу као поклон носе гурабију. Чине то само кад је у питању велики пријатељ или онај домаћин коме је изузетно стало до старе српске православне традиције. Једино је у манастиру Добрун сачувана традиција да Срби из ове општине као поклон на славу монасима донесу стари српски колач гурабију.
Слово
Сваки домаћин је имао посебан специјални калуп којег су у народу звали „слово“. Свако „слово“ било је специфично по својим орнаментима и шарама, па је домаћин био препознатљив по њему кад дође у госте