Ових дана почиње осма сезона обнове Хиландара. На њеном челу као и до сада биће професор др Мирко Ковачевић, архитекта већ дубоко зашао у осму деценију живота, али стручњак без кога би се српска духовна светиња тешко могла тако верно и квалитетно реконструисати.

Пронићи у све тајне овако настале манастирске целине, сазнати за сваки зид када је настао, или за било који други детаљ – из ког је времена и чему је служио – веома је тешко. Требало би имати много времена, воље и знања да се то постигне, и управо је у томе Ковачевићева заслуга, јер је он у наше време на том путу отишао даље од других.

Као стручњак који је на Хиландару провео четири деценије упознао је такорећи сваки камен, сваку циглу и стекао велико искуство. Драгоцена је и архитектонска документација коју је прикупио. Са академиком Војиславом Кораћем објавио је својевремено књигу „Манастир Хиландар – конаци и утврђења”. Све то, као и неколико хиљада фотографија, увелико се користи за израду пројеката за обнављање задужбине Немањића.

Хиландар постоји око хиљаду година, више пута је горео или су га рушили земљотреси. Потом је обнављан, преправљан и дограђиван. Прву познату обнову његових здања извели су Свети Симеон и Свети Сава 1198. године, одмах пошто су га добили од Алексија Трећег, тадашњег византијског цара. Велике радове извео је краљ Милутин почетком 14. столећа а последња већа интервенција, која је доста променила карактер комплекса, десила се од 1814. до 1821. године.

Ковачевић подсећа да је разлог последњег пожара из 2004. године што југозападна страна манастира полако тоне. Зато пуцају зидови који су најосетљивији на местима куда пролази димњак. Тако се и догодило да је ватра из напуклог димњака захватила унутрашњу дрвену конструкцију.

Само спољни зидови су од камена, а у унутрашњости објеката има јако много дрвета које је суво и лако запаљиво. Зато су и пожари на Светој Гори чести, такорећи да и нема ниједног од двадесет манастира који бар једном није горео. Обично се прво запале конаци јер се ту ложе пећи, па се у обнови ових неколико година чини све да се спрече нова оштећења у будућности. На зградама које су реконструисане уведено је централно грејање, а доста се водило рачуна и о изолацији, и противпожарним материјалима.

До данас је обновљено 40 одсто манастира, док је у употребу пуштена трећина. Реконструисан је комплекс Сенаре за смештај гостију, Радничко насеље са радионицама, Портарница на улазу манастира, Конак из 1814 (Синодик), а недавно је освећен средишњи део Великог конака из 1816-1821. Уз ове веће радове, спроведено је мноштво мањих пројеката на санацији, реконструкцији и адаптацији унутар и око манастирског утврђења.

Ковачевић се још као млад студент заинтересовао за старе споменике, па је и архитектуру почео да студира јер је заволео старе градове и манастире. Радио је у Раваници, на историјском комплексу у Крушевцу, после земљотреса у Црној Гори обнављао је старе градове у Будви, Бару и Улцињу…

Завршио је последипломске студије из заштите и рестаурације, а докторирао проучавајући старе градове. Радио је у Археолошком институту, у Заводу за заштиту споменика културе, предавао на Архитектонском и Шумарском факултету. На Хиландару је први пут боравио давне 1964. године и то као ходочасник.

– Тада је било теже стићи на Хиландар, а ни до дозволе није било лако, добио сам четири дана боравка, а први ми је прошао у пешачењу. Од Кареје сам изнајмио мазгара који је ишао поред мене и носио ми ствари. Сећам се да је тада било мало монаха, сви манастири на Атосу су били запуштени – тек осамдесетих година са оснивањем Кедака, грчке управе за заштиту, почиње да се посвећује већа брига манастирским здањима – каже Ковачевић.

– Када би се сабрало све време које сам провео на Светој Гори накупило би се и више од шест година непрекидног боравка. Иако сам одавно у пензији и данас се радујем сваком одласку на Атос, казао нам је Мирко Ковачевић пре неколико дана када се спремао пут Грчке.

За оне који желе да посете Хиландар важно је да знају да се без обзира на радове може доћи, смештај је обезбеђен у објекту поред манастира са 50 лежајева, али наш саговорник саветује ако неко намерава да путује од маја до септембра, да се прво распита да ли има довољно места, јер је у сезони интересовање знатно веће него у зимским месецима.

Да се на крају вратимо обнови: обезбеђивањем 1,5 до два милиона евра годишње, у зависности од динамике радова, посао би могао да се оконча за седам година.

——————————————————-

Помоћ и СМС порукама

Свештени сабор манастира Хиландара одлучио је прошле јесени да започне акцију додатног прикупљања средстава, па је тако покренута и национална кампања – „Обновимо Хиландар – пошаљи поруку за будуће генерације!” путем СМС броја 1198.

Влада Србије и ресорно Министарство културе настављају са подршком али се износ средстава у последње две године знатно смањио, док од грчке државе, за разлику од претходних година, за сада још није ништа уплаћено, сазнајемо од Ковачевића. Охрабрујуће је да је недавно потписан уговор са Министарством за културу о наставку финансирања, а прва транша требало би да буде уплаћена ових дана како би мајстори могли да засучу рукаве.

Д. Стевановић

објављено: 27.02.2011.