Урађени су нови витражи на прозорима, офарбана ограда, али посла, наравно, има још. Предстоји, пре свега, сређивање вредних икона
Дубровник – Српска православна црква у Дубровнику, посвећена Св. Благовештењу, недавно је обновљена – од фасаде, преко нових витража на прозорима до офарбане ограде – али посла, наравно, има још. Предстоји, пре свега, сређивање вредних икона.
У Саборном храму иконостас је урађен у дуборезу и украшен богатом орнаментиком. Иконе су сликане на платну и дело су грчког сликара Николе Аспиотија са Крфа. На олтару и ван њега налази се још 14 икона од којих су неке велике уметничке вредности. На јужној страни, на зиду, смештена је икона „Богородица са Исусом”, рађена на дрвету почетком XV века. Десно од ове иконе је „Богородица са Исусом” из XVI века. Аутор „Тајне вечере”, велике иконе (10,3 са 5,2 метра), која се налази изнад олтарске апсиде, јесте академски сликар Атанасије Поповић. Слика, тешка више од пет стотина килограма, постављена је 1929. године. Исти сликар је насликао и иконе „Благовести” и „Крштење Христово”.
Драгоцености се чувају у Музеју икона и портрета, који се налази преко пута цркве Св. Благовештења. Иконе (има их 78) потичу из периода од XV до XIX века. Посебно је занимљива икона „Календар” на којој су приказани сви верски празници током године. Музеј поседује и 18 портрета, од којих је девет радио чувени Влахо Буковац (1855-1922). Поред портрета дубровачких пароха, ту су и портрети Руђера Бошковића, књижевника Меда Пуцића, Валтазара Богишића, Константина Вучковића и Ђорђа Гркавца. Чувају се и два мала портрета Петра II Петровића Његоша у народној ношњи и Вука. Ст. Караџића, поклон Илије Маријанског из Дубровника. У витринама су смештене гипсане бисте Ивана Гундулића и Вука Ст. Караџића. Запажено место заузима и фотокопија Мирослављевог јеванђеља (издање краља Александра Обреновића из 1897. године), као и Руско јеванђеље, у металним корицама са иконама јеванђелиста на емајлу у угловима, и рељефном иконом Христовог васкрсења у средини, штампано у Москви 1805. године.
У Саборном храму налази се велики број драгоцених црквених књига. По уметничкој лепоти издвајају се: „Нови завет”, штампан у Кијеву 1703, „Општи минеј” (Кијево, 1757), „Триод посни” (Москва, 1801) и „Триод” (Кијево, 1894). Српска православна црквена општина поседује и веома богату библиотеку са око дванаест хиљада књига. Поред богослужбених, писаних на црквенословенском, ту су и књиге из такозване лепе књижевности, на италијанском, француском, руском и другим језицима. У библиотеци се чувају алманаси, зборници, календари, комплети листова и часописа: „Српског далматинског магазина”, „Летописа Матице српске”, „Босанске виле”, „Бранковог кола”, „Словинца”, „Стражилова”, „Срђа”, „Српског књижевног гласника”. У књижевни фонд библиотеке укључене су и књиге из некадашње велике библиотеке дубровачке Матице српске, која је угашена током Првог светског рата.
У Српску православну цркву у Дубровнику, посвећену Св. Благовештењу, данас чешће улазе радознали туристи, него верници. Иначе, обнова и градња православних цркава у новијој историји, а самим тим и одбрана православља, била је веома тешка и компликована. Закони Дубровника, истиче Стево Ћосовић у књизи „Српска православна црква у Дубровнику”, подвргавали су православне вернике грубој дискриминацији: нико није могао бити држављанин Републике ако није исповедао римокатоличку веру и ако се није држао римског обреда. Православни верници, по уредби Дубровачке владе, нису могли да имају своју цркву, нити су могли да се сахрањују на територији Дубровника. Православни верници су се причешћивали у Херцеговини, у манастиру Дужи код Требиња.
С великом муком је изграђена прва православна црква на Посату, посвећена Св. Ђорђу, и касније црква Св. арханђела Михаила на Бонинову. Обе цркве су биле ван градских зидина. Темељи данашње православне цркве у Старом граду освештани су 21. маја 1871. године. Градња, по пројекту инжењера Емила Векијетија (1813-1901), завршена је 1877. године. Храм је освештао епископ бококоторско-дубровачки Герасим Петрановић, на дан Св. Стефана, деспота српског. Статистички подаци казују да су 1931. године у дубровачком срезу живела 2.324 православна верника, што је била једна петина укупног становништва, а по попису из 1970. године било их је 1485. Данас је тај број занемарљив.
Зоран Радисављевић