Мајстор Миладин Цано Вучековића опзнат по томе што је направио ципеле за мошти светог Василија Острошког, светог Стефана Пиперског и српског краља Милутина
Од нашег дописника
Никшић – У Манастирској улици у радионици Миладина Цана Вучековића направљене су ципеле за мошти, највећег исцелитеља и духовног заштитника Никшића, светог Василија Острошког, потом за светог Стефана Пиперског, а од пре неколико дана и за српског краља Милутина.
Да се у граду под Требјесом у улици која води ка храму светог Василија Острошког праве, нове ципеле за светитеље, сигурно не знају ни бројни Цанетови пријатељи.
Овај познати занатлија радни век је провео правећи нове и оправљајући старе ципеле. Иако је загазио у седму деценију живота, још ради не хвалећи се послом који је недавно успешно завршио.
„Захваљујући врсним мајсторима из времена краљевине Југославије код којих сам учио занат пре пола века могу да кажем да сам успео у овом за мене најлепшем и врло одговорном послу. Направити ципеле за обичног човека није нимало лако а камоли за светитеље”, каже за „Политику” Миладин Цано Вучековић, један од првих приватних занатлија у Никшићу, који је још давне 1964. године отворио обућарску радионицу.
„Средином деведесетих наравно уз благослов, али доста стрепње, страха и непроспаваних ноћи, урадио сам ципеле за мошти светог Василија Острошког. У тим данима само сам о њима мислио – како да их урадим, како ли ће изгледати када их завршим. Дуго сам остајао у молитви молио се Богу да ми да смирености, разума и воље да их урадим да не погрешим. Било је то у време када су мошти пресвалчене а затим из горњег манастира Острог ношене од Никшића до Херецеговине – манастира Тврдош. Срећан сам што сам успео да урадим ципеле. Оне се могу видети приликом поклоњења моштима Светог Василија Острошког у Горњем манастиру. Оне су откривене, као и ципеле које сам лане радио за мошти Светог Стефана Пиперског, када су пресвлачене његове мошти у манастиру Ћелија Пиперска”, каже наш саговорник.
Према речима Вучековића, монахиње из манастира Светог Луке уз благослов митрополита Амфилохија замолиле су га да направи ципеле и за светог краља Милутина.
„Искрено говорећи нисам баш много знао о српском краљу Милутину. Као дете сам нешто учио у школи, међутим, нажалост нисам ширио знање о овом владару нити сам се могао сетити његовог лика. Међутим, уз помоћ мојих пријатеља добрих познавалаца српске историје и владара сазнао сам о њему као највећем градитељу и задужбинару међу Немањићима”, каже овај никшићки обућар и додаје да мисли да су ципеле лепо урађене захваљујући великој помоћи монахиња које су одбрале чоју, извезле је златним концем и поставиле украсе.
Међутим, Вучековић дели судбину већине обућара који су готово остали без посла развојем индустрије, јер више нико више нико не прави нове ципеле наменски.
„Понешто се још поправља али и тог посла све је мање”, наглашава Вучековић, чија радња у самом центру града подсећа на време када је Никшић био првенац црногорске индустрије и бројних заната.