ОДГОВОРИ СВЕТИХ ОТАЦА ЦРКВЕ на питања мирјана

1) Због чега је неопходно крстити се, зар није довољно бити добар човек и чинити добра дела?
Чини ми се да они који су пуни добрих дела а не маре за Бога, личе на леш мртваца који, мада прекрасно одевен нити то осећа нити му то користи. (Свети Игњатије Брјанчанинов)

Ако је неко и добар по делима, а није запећачен водом и Духом, неће ући у Царство Небеско. (Свети Кирил Јерусалемски)

2) Могуће је трудити се живети по заповести, то јест часно и поштено, а без вере у Бога.

Душа се може супростављати греху, но не може без Бога победити и искоренити зло. (Преподобни Макарије Велики)

3) Ја верујем да постоји виши разум, који не мора обавезно бити Бог, трудим се да живим по природним законима и надам се спасењу своје душе и без вере у Христа.

Спасава се само онај који има главу Христа, а има главу Христа само онај који се налази у Његовом телу, које је Црква. (Блажени Августин)

Они који верују у могућност спасења без вере у Христа, одричу се Христа, и може бити да не знају, падају у тежак грех богохулства. (Свети Игњатије Брјанчанинов)

4) Да ли се при Крштењу опраштају сви греси?

Светим Крштењем изглађује се првородни грех и сви греси, учињени до Крштења. Одузима се гресима сила власти над нама. (Свети Игњатије Брјанчанинов)

Исповедам једно Крштење за опроштење грехова…(„Символ вере“-саставили Свети Оци на првим Васељенским Саборима)

5) За време Крштења су ми рекли да се одрекнем сатане, но ја са сатаном нисам склопио никакав договор, па од чега онда да се одрекнем?

„Одричем се од сатане и свих дела његових…“ Каквих дела? Блуда, прељубништва, нечистоте, лажи, прорицања, зависти, гатања, враџбина, раздражљивости, гнева, хуле, гатања, свађе, својеглавости.

Одричем се пијанства, празнословља, гордости, лицемерја.

Одричем се подсмевања, демонских песама, призивања духова…

Требало би нам пуно времена да све набројимо. Одричем се свега, једном речју лошега, што мрзи Бог.(Преподобни Јефрем Сирин)

6) Зашто кажу:“Кога Господ љуби, онога и кара?“

Правда Божја захтева да грешник буде кажњен за своје грехе. Ако ће грешник неизоставно бити кажњен, то му је боље да казну издржи овде и да то време претрпи благодарећи Господу, него да у будућем животу буде изложен бексоначном мучењу. (Свети Тихон Задонски)

7) Шта чинити када нас задесе било какве непријатности?

Било каква невоља да ти се догоди, немој због тога никога оптуживати осим себе, и говори:“Ово ми се догодило због мојих грехова“. (Преподобни ава Ор)

Слави Бога за све! Ове речи наносе смртну рану ђаволу, и у свакој невољи представљају за онога ко их изговара моћно средство охрабрења и утехе. Не престајте никада да их произносите (нарочито у невољама) и научите и друге овоме. (Свети Јован Златоуст)

Зашто, када човек оболи, говоре да га је посетио Господ?

Када се човек разболи тада и душа његова почиње да тражи Господа. И такво стање душе је добро само ако она благодари Господу. (Преподобни Јефрем Сирин)

9) Због чега се човеку шаљу болести?

Болести се шаљу ради очишћења грехова, а некада и ради смирења. (Преподобни Јован Лествичник)

Виђао сам тешко страдајуће, који телесним недугом, као каквом епитимијом, чисте душу од страсти. (Преподобни Јован Лествичник)

10) Једни говоре да је неопходно лечити се код лекара, други-да је све у Божјим рукама и да није потребно одлазити лекарима.

Као што не треба сасвим избегавати лекарско искуство, тако је нецеломудрено полагати сву своју наду у њега. Бећ, као када обрађујемо земљу користећи искуство земљорадње, а плодове молимо од Господа…тако иди лекару…но нека твоја нада неодступно почива у Бога. (Свети Василије Велики)

11) Кажу да се болести дају због грехова, а затим да их треба подносити са смирењем, но да ли је тада пожељно да молимо Господа за оздрављење?

Пожељно је тражити и молити Бога да нас исцели при чврстој одлучности да повраћај здравља и снаге ставимо у службу Богу, а никако у службу сујете и греха. (Свети Игњатије Брјанчанинов)

12) Пажљиво проучавам светоотачко наслеђе, али је веома тешко следовати примерима добродетељи.

Ко се поучава лекцијама добродетељи а не испуњава их, сличан је човеку који оре а не сеје. (Свети Василије Велики)

13) Иако се трудим да живим по заповестима и да чиним добро, никако ми то не успева.

Људи који немају урођених склоности ка добру, не треба да очајавају због тога, да се опусте и не труде да живе богољубиво и добродетељно као да је то за њих недоступно и недостижно; напротив, треба добро да размисле и дају све од себе како би били на корист. Чак и ако им не пође за руком да достигну сами врх добродетељи и савршенства, но увек мислећи о себи и бринући се, они ће или постати бољи, или у крајњем случају неће бити лошији-а и то је не мала корист за душу. (Преподобни Антоније Велики)

14) Како се борити против злопамћења?

Ако те је нешто наљутило…или те неко ожалостио,то се ти, по савету Отаца помоли за њега, као за некога ко ти је учинио велико добро. Моли се од свег срца и говори:Боже!Помози брату моме и мени, ради молитава његових, Тиме се човек моли за брата свога , а то и јесте знак састрадања и љубави; и смирује се, молећи помоћ ради његових молитава: а где су састрадање, љубав и смирење, могу ли ту успети раздражљивост или злопамћење или нека друга страст? (Преподобни ава Доротеј)

15) Како одучити себе од изношења недостатака других?

Дужни смо да најпре себе исправимо од недостатака, а онда да откривамо недостатке других. (Свети Василије Велики)

16) Како се избавити од навике осуђивања других?

Зашто ми осуђујемо браћу нашу? Зато што се не трудимо да упознамо саме себе. Ко је обузет упознавањем самога себе, тај нема кад да посматра друге. Осуђуј себе па ћеш престати да осуђујеш друге. (Преподобни Серафим Саровски)

17) Говоре да не треба клеветати (оговарати), а ако је човек у суштини лош, да ли то значи да о њему ништа не треба говорити?

Постоје два случаја у којима је дозвољено о некоме говорити лоше, и то: када је неопходно са неким се посаветовати о томе како помоћи ономе који греши и онда када је потребно упозорити друге који из незнања могу доћи у општење са лошим човеком, мислећи да је добар, у случајевима када нам и свети апостол заповеда да не општимо са таквима (2. Сол. 3,14).

А ко без такве потребе говори било шта о другоме, с намером да га оцрни, он је клеветник чак и ако су његове речи истините. (Свети Василије Велики)

Ко без страсти говори о греху брата чини то из следећа два разлога: или да би га поправио, или да би поучио другога. Ако говори себи, њему или другоме без ових циљева, то говори или да би га увредио или да би га оговарао, а такав неће избећи остављеност од Бога, већ ће неизбежно и сам пасти у такав или други грех и тада ће се, разобличен и укорен од других посрамити. (Преподобни Максим Исповедник)

18) Како да се понашам ако ми причају лоше о некоме?

Никада не примај клевете на ближњега свога већ прекини клеветника следећим речима:“Пусти, брате, ја сваки дан грешим још више тешким гресима, како бих онда осудио друге?“ (Свети Јован Златоусти)

19) Како да се односим према сагрешењу ближњега?

Ако можеш помогни му да устане од греха-пружи му руку помоћи; ако не можеш-ти се помоли за њега. (Свети Димитрије Ростовски)

20) Шта чинити у случају ако човек изврши без сумње гнусно дело, зар ни у том случају не треба да га осудимо?

Осуди гнусно дело а онога ко је то учинио не осуђуј. (Преподобни Серафим Саровски)

21) Шта ако онај који ме је увредио приђе и замоли опроштај, а ја нисам спреман да опростим?

Прими покајање…као да ти је послано од Бога, како не би понизио Онога који шаље и изазвао Његов гнев против себе. (Преподобни Јефрем Сирин)

Чим се неко огреши о нас, одмах смо дужни да тежимо измирењу с њим зато што ће нам се за то опростити много грехова. (Свети Јован Златоуст)

И с непријатељима, када желе мир, треба се измирити. Јер, ко не жели измирење… неће избећи казну Божју. (Преподобни Исидор Пелусиот)

22) Никако не могу да научим себе да се уздржавам кад ме вређају.

Не можеш да подносиш увреде? Ћути и смирићеш се. (Преподобни Јефрем Сирин)

23) Како се избавити од непрекидне раздражљивости?

Храна за огањ су дрва; а храна за раздражљивост је високоумље (високо мишљење о себи). Буди дуготрпељив… Дуготрпељивост је прекрасан дар; она изгони раздражљивост, гнев и презир, приводећи душу смиреноумљу. (Преподобни Јефрем Сирин)

24) Како се понашати, када се разјасни да су речи изречене против мене биле клевета?

Ако си био оклеветан па се после открије да је твоја савест чиста, немој се гордити, но са смирењем служи Господу који те је избавио од клевете човечије. (Преподобни Јефрем Сирин)

25) Кажу да не треба одговарати на оговарања и увреде, а ако су оне неправедне?

Не враћај никоме злим за зло ни увредом на увреду, и тада ће ти смирење дати сам Господ, видећи да ти не смирујеш сам себе таквим начином. (узвраћањем зла и увреда).

Буди мудар, и уста оних који лоше говоре о теби загради ћутањем. (Преподобни Антоније Велики)

26) Не могу да разумем смисао молитве за демоне.

Ако ми будемо узносили молитве за оне који нас вређају и наносе нам зло, тада ће бити услишена наша молитва када се будемо молили и за нас саме (Свети Јован Златоусти)

27) Да ли трева критиковати човека због његових недостатака?

Никоме не износи на увид било какве његове недостатке ни због каквог разлога. (Преподобни Антоније Велики)

28) Шта радити када из неког разлога осећамо према некоме мржњу и нетрпељивост?

Ако мрзиш некога, моли се за њега и кроз молитву се ослободи сећања на зло које ти је учинио, чиме ћеш зауставити страсти; постајући дружељубив и човекољубив, потпуно ћеш истерати страсти из душе. (Преподобни Максим Исповедник)

29)Како да убедим ближње, како они не би веровали клеветама упућеним мени?

Уколико се будеш молио за оног који те клевета, сам Бог ће уразумити оне који су се саблазнили клеветом о тебе. (Преподобни Максим Исповедник)

30) Мене су оклеветали, а ја уопште нисам крив.

Оклеветали су вас… а ви уопште нисте криви? Треба да трпите са благодарношћу. Сматрајте то као епитимију за оно за шта мислите да сте криви. Тако клевета за вас представља милост Божију. Потребно је да се обавезно измирите са оним ко вас је оклеветао. (Епископ Теофан Затворник)

31) Зашто говоре да неосновано вређање треба подносити са смирењем?

Кроз неосноване боли (увреде) и страдања ми се присаједињујемо Крсту Христовом и из њега црпимо силу крстоносну, очишћујућу, освећујућу, и благодат Божју задобијамо. Пут је тесан и страдалан, пут који води право у рај… Свака напрслина на њему, коју са благодарношћу поднесемо јесте венац Божји који је већ стављен на нашу главу. (Свети Теофан Затворник)

32) Шта радити, ако човек јавно греши а нас уче да све трпимо у смирењу и да се не гневимо.

Колико од тебе зависи, никоме не давај повода за мржњу и свађу (непријатељство). Ако видиш да се на било који начин нарушава богобојажљивост ти се непоколебљиво ориклони истини, бори се за њу храбро, ако треба до смрти но и у том случају не гневи се у души, задржи добро расположење, а успротиви се само греху. (Свети Јован Златоусти)

33) Говоре, блажени сте ако вас вређају. Да ли то значи да треба да тежим к томе како би ми се сви ругали и вређали ме?

Да не помислиш како саме увреде, без обзира какве да су чине блаженим онога ко их прима, Христос их (увреде) појашњава са два случаја: када их ми трпимо Њега ради и када су оне настале без икаквог разлога. Ако нема ни једног ни другог то онај ко их подноси не само да није блажен већ је и несрећник. (Свети Јован Златоусти)

34) Шта чинити ако нам општење са другим из разних разлога не причињава радост већ чак напротив?

када се код тебе појави осећање зловоље и мржње према брату твоме, нека не престане твоја некадашња похвала о њему, у разговору са другима, пази да се међу твоје речи не увуче прекор и куђење, већ говори о њему усрдно похвално, моли се за њега као за самога себе и ускоро ћеш се ослободити од злокобне мржње. (Преподобни Максим Исповедник)

35) Говоре нам да је неопходно опростити увреде. Али у животу је то доста тешко учинити.

Ако те неко увреди, не гневи се на њега, већ му истога часа опрости и моли се за њега Богу да би му и Бог опростио. И ако твоје срце то не жели ти га натерај и убеди и моли се Господу да би ти помогао да победиш самога себе и телесно мудровање. Јесте тешко, али се то тражи од хришћана. Потребно је да опростиш ближњем ако и сам желиш да добијеш опроштај од Бога, Опрости, и теби ће се опростити, ако ти не опростиш ни теби се неће опростити. Страшно је то али истинито, јер Свето Јеванђеље тако учи. (Свети Тихон Задондски)

36) Како да одредимо која је страст код нас најизраженија, да бисмо започели да се боримо с њом?

У одговору на ово питање ће нам помоћи прича о једном подвижнику који је своме старцу упутио слично питање: против које страсти, пре свих, треба се борити? Старац је одговорио: бори се против оне која се тог часа бори против тебе, и сматрај да је она главна код тебе. (Свети Теофан Затворник)

37) Говоре да сновима не треба веровати, а уједно и да је сан од Господа?

Велика је истина то правило да не треба веровати никаквим сновиђењима. Јер снови најчешће не представљају ништа друго до демонска исмевања и забаве над нама. Ако се држимо овог правила ми понекад нећемо примати ни сновиђења која су нам послата од Бога, но због тога се љубвеобилни Господ Исус неће разгневити на нас, знајући да ми то чинимо из страха од демонских подвала.

(Блажени Дијадох)

38) Постоје веома благочестиве жене, које редовно долазе у храм, но пре свега да би ту сусреле неке с којима ће претрести новости.

Ко у храму Божијем непрекидно празнослови тај одлази не само без користи већ и са штетом.

(Свети Василије Велики)

39) Говоре да вера у Бога и пијанство не могу заједно.

У пијанству нема места за Господа, пијанство одгони Духа Светога. Дим одгони пчеле, а неумерено пијење одгони духовне дарове. (Свети Василије Велики)

Пијанство је почетак безбожја јер оно помрачује ум којим се обично најбоље спознаје Бог.

(Свети Василије Велики)

40) Како се сачувати од греха, када је свуда толико саблазни?

Када паднеш у било који грех, замисли Страшни Суд и Судијy, и тим страхом уздржавај се од злих похота (жеља). (Свети Василије Велики)

41) Понекад ми маловерујући људи постављају питања у вези Светог Писма, но на нека од њих ја не знам да одговорим, а непријатно ми је да покажем свихе незнање јер могу рећи:“Како то, ти верујеш а не знаш?“

Могу ли ја нека места из Библије да тумачим по своме, расуђујући на основу свога црквеног опита?

Не би требали сами да тумачимо Свето Писмо јер то представља не малу опасност за неверујуће. Када не знаш, најбоље је да ништа не говориш, зато што говорити о Светом Писму по своме разуму јесте безумље. (Преподобни Варсануфије Велики)

42) Црква осуђује бављење јогом и сличне физичке активности којима се тежи бестрашћу, али у исто време и у православљу се достизање бестрашћа сматра једном од врлина. Како се до ње стиже?

Да би достигли бестрашће и богатство дарова, чудотворство и моћ прозорљивости, неки изнурују своја тела; но они бедни не знају да, не такав труд, већ пре свега смирење јесте матер тих дарова.

(Преподобни Јован Лествичник)

43) Одакле почети да би се задобило смирење?

Знај да смирење није ништа друго већ све људе сматрати бољим од себе. Научи свој језик да говори: опрости ми, и задобићеш смирење. Пре свега, не сматрај себе низашта и то ће породити у теби смирење…Бој се (чувај се) да постанеш познат по било ком свом делу.

(Преподобни Антоније Велики)

44) Може ли хришћанин било шта мрзети?

Мрзи све оно што штети души твојој. (Преподобни Антоније Велики)

45) Зашто Господ шаље човеку искушења?

Искушења се шаљу на једне ради уклањања већ учињених грехова, на друге да би прекинули са гресима које управо чине, а на остале ради оних (греха) које би ускоро учинили; осим оних који се шаљу да би испитали човека-као код Јова. (Свети Максим Исповедник)

46) Могу ли се рачунати у грех човечије страсти?

Једна је суштина страсти, а друга греха. Суштина страсти је: грех, сујета, сластољубље, мржња, зла похота и томе слично. Док је суштина греха у самом дејству страсти, када неко своје страсти задовољава на делу, то јест извршава их…то су дела која су побуђена страстима; јер, могуће је да човек поседује страсти али да не чини по њима. (Преподобни ава Доротеј)

47) Да ли је обавезно молити се пред постављеним столом?

Сто за којим се не моли Богу ни по чему се не разликује од јасала животињских.

(Преподобни Јован Дамаскин)

48) Никако не могу да савладам себе-веома волим да једем.

Овладај својим цревима, како она не би овладала тобом. (Преподобни Јован Лествичник)

49) У среду и петак не једем месо, спроводим вишедневне постове, но никакве духовне користи од тога не примећујем.

Вара се онај који сматра да је пост само уздржавање од хране. Прави пост јесте удаљавање од зла, обуздавање језика, савладавање гнева, укроћавање похота, прекидањем са клеватама, лажима и кривоклетствима. (Свети Јован Златоуст)

50) Како одредити меру у спровођењу поста?

Мера узимања хране, по мишљењу светих отаца, подразумева ону количину хране дневно, после чијег узимања би се још увек осећала глад. Таква мера чува душу и тело у равнотежи не дозвољавајући човеку да падне у неумерени пост и тиме раслаби тело, ни у преједању и тиме угуши дух. (Преподобни Касијан Римљанин)

Опште правило умерености у уздржавању састоји се у томе, да сваки саобразно снази, телесној моћи и узрасту узима онолико хране колико је потребно за одржавање здравог тела а не колико изискује наша жеља за засићењем. (Преподобни Касијан Римљанин)

Свакоме је мера и лични учитељ-сопствена савест. (Преподобни Касијан Величковски)

51) Волим да пробам укусну храну.

Чим си сит ништа не пробај, остављај место Светом Духу. (Преподобни Серафим Саровски)

52) За време Петровог поста су најчешће веома велике врућине и ја понекад дозволим себи да купим сладолед. Да ли се та ситница сматра грехом с обзиром да у свему осталом ја извршавам (спроводим) пост?

Ако неко почне говорити: зар је важно ако ја кажем пар речи? Зар је важно ако мало беспосличим, зар је важно ако погледам ову или ону ствар? Од тога: зар је важно ово, зар је важно оно, пада се у лошу навику и неприметно се почиње пренебегавати оно што је заиста велико и важно. Треба да се трудимо да се старамо и о ономе што је лако како би оно и остало лако и како не би постало тешко: јер и врлине и греси почињу од малога и нарастају или у велико добро или велико зло.

(Преподобни ава Доротеј)

53) Узнемирава ме то што понекад када сам болестан морам да нарушим пост.

Ко једе због телесне немоћи а не ради наслађивања, Бог га не осуђује.

(Преподобни Јован и Варсануфије)

54) Можемо ли после строгог поста дозволити себи мало опуштања или је потребно да се придржавамо уздржања и после поста?

Строги пост, ако за њим последује велико неуздржање у храни, не рачуна се ни у шта, и као последица тога, убрзо ће наступити страст чревоугађања. Најразумније је са умереношћу уностити у себе храну сваки дан као у време дугог и строгог поста. (Преподобни Јован Касијан)

55) Зашто је неумерено строги пост непожељан?

Неумерено неједење изазива не само слабљење постојаности и одлучности душе већ и свршавање молитава чини беживотним и млаким услед раслабљености тела… Неумерено уздржање је штетније од преједања јер од последњег је кроз покајање могуће прићи правилном посту, а од првог није.

(Преподобни Јован Касијан)

24 мишљења на „ОДГОВОРИ СВЕТИХ ОТАЦА ЦРКВЕ на питања мирјана“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.