После оптужби да „пљачка” Истанбул нобеловац повукао свој пројекат о отварању „Музеја невиности“у коме је требало да се нађу предмети везани за његов истоимени роман Орхан Памук се у Турској опет нашао под рефлекторима, али овог пута не због његових књига него због једног пројекта који је желео да реализује у години у којој је Истанбул проглашен европском „престоницом културе”. Оптужен је да је покушао да „опљачка” толико вољени му град на Босфору, у коме је пре 57 година први пут заплакао. У питању је очевидно игра, много више од једног културног подухвата.
Успех се изгледа нигде не прашта, па ни на тврдокорним просторима Анадолије.
Истанбул је ове године, уз Есен и Печуј, „престоница културе” Европе. Нобеловац се договорио са градском Агенцијом која води овај престижни пројекат да у Чукурџуми, делу Истанбула, отвори музеј који би носио име његовог последњег романа- „Музеј невиности”. У њему би требало да се нађу предмети везани за то дело, у коме је он, како је једном рекао, написао „све што зна о љубави”.
„Орхан Памук пљачка Истанбул”, осванули су наслови у неким истанбулским листовима. Потегнути су и „докази”, по којима ће он за свој музеј од града добити 2,5 милиона долара.
„Агенција Истанбула требало је да уложи ( у „Музеј невиности“) свега 750.000 лира (око 500.000 долара), а остатак (до 2,5 милиона долара) сам писац из своје Фондације коју је основао фебруара прошле године. То је био изузетно значајан пројекат, коме смо придавали велику пажњу…Али неко је то назвао пљачком”, са приметним жаљењем објашњава Шекиб Авдагич, председник Агенције која води пројекат Истанбул- престоница културе.
Настао је тајац. Организатори су покушали да убеде писца да се не осврће на те измишљотине, које су, очигледно, не случајно, лансирали поједини новинари. „Разговарао сам са Памуком 25 минута да га наговорим да се не повлачи, али он је рекао- доста. Увређени писац је казао да ће нам вратити паре које смо досад уложили и то с каматом”, преноси „Хуријет” изјаву Авдагича.
Овај насртај на великог писца, ма колико био чудан, није случајан, могао се очекивати. Нешто слично догодило и када је 2006. године, као први Турчин, добио Нобелову награду за литературу. Док су му многи аплаудирали, појединци су ту одлуку шведске академије дочекали на нож. Једног тренутка суочио се чак и са претњама да је на списку личности које треба ликвидирати!
„То није књижевно већ политичко признање. Памук је добио Нобелову награду због спорних изјава о наводном погрому Јермена и Курда у Турској”, оптужили су га екстремни националисти, који су једног тренутка, зарад тога, предлагали да све његове књиге заврше на ломачи.
Најновије игре потврђују да у земљи још има оних који то не могу да му опросте. „У Турској је убијено милион Јермена и 30.000 Курда и то, осим мене, нико не сме јавно да каже”, рекао је тада Памук у интервјуу једном швајцарском недељнику. Све до скоро то је овде била табу тема. Против њега подигнута је судска тужба, на основу које је могао да заврши у затвору три године. Али, под притиском светске јавности оптужница је повучена.
Нобеловац и сада, као и тада, ћути као заливен, одбија да коментарише оптужбе новинара да је покушао да опљачка Истанбул. Свакодневно, кажу, исписује нове редове. О чему, то је тајна, о томе ће се тек читати.
Војислав Лалић
Орхан Памук – добитник Нобелове награде
12.04.2007
Нобелова награда за књижевност за 2006. годину припала је писцу из Турске Орхану Памуку. Њему је припала и новчана награда у износу од десет милиона круна. У потрази за меланхоличним духом свог родног града, Памук је открио нове симболе судара и прожимања разних култура – каже се у образложењу одлуке Шведске академије наука.
Вест о додели Нобелове награде за књижевност турском писцу Орхану Памуку изазвала је подељена мишљења у Шведској и Турској. Многи одлуку Шведске академије боје политички, јер је Памук крајем прошле године оптужен, а почетком ове ослобођен оптужбе за увреду своје земље, због изјаве да је 30.000 Курда и милион Јермена убијено у Турској и да нико о томе не говори осим њега.
Можда баш због тога утицајни шведски дневни лист на насловној страни, приликом саопштавања вести о додели Нобелове награде, констатује да се „Нобелова награда додељује књижевном делу које дубоко задире у највише запаљиво европско питање, судбинско питање Европе – Турску. Једно интензивно књижевно дело које тешко може бити актуелније и битније у овом времену“.
Колумниста дневног листа из Стокхолма Сакине Мадон, чија је недавна колумна о истој теми о којој је Памук проговорио изазвала огромне реакције у Турској – изјавила је да су храбри писци вредни сваке подршке.
Орхан Памук рођен је 1952. године у Истабулу, који је и те како присутан у његовим делима. Вест о награди затекла га је у Њујорку, где је роман „Снег“ уврштен у десет најбољих књига прошле године у САД. Радња овог романа који је објављен и на шведском језику догађа се у једном малом турском градићу на граници према Русији, а говори и о политичким и о религијским супротностима у Турској.
„Дијаспора“, Шведска
Орхан Памук
Из Википедије, слободне енциклопедије
рођен: 7. јун 1952.
Истанбул (Турска)
Ферит Орхан Памук је један од најпознатијих турских писаца. Добитник је Нобелове награде за књижевност 2006. и Награде за мир 2005. на франкфуртском сајму књига. Родио се 7. јуна 1952. у Истанбулу.
Памук је тесно повезан с постмодерном књижевношћу. Један је од најпознатијих турских писаца, и дела су му преведена на већ више од тридесет језика. 12. октобра 2006. добио је Нобелову награду. Он је први добитник Нобелове награде за књижевност из Турске, а у образложењу Шведске академије наука каже се:
„…у потрази за меланхоличним духом свог родног града, открио нове симболе судара и прожимања разних култура“
Сукоб са турским властима
Памук је због својих изјава да је над Јерменима у Турској извршен погром (тзв. Геноцид над Јерменима) и да се слично дешава и са Курдима данас дошао у сукоб са турском државом. Против њега је подигнута оптужница, а националистички и фундаменталистички кругови су га оптужили за издају. Судски процес је, под притиском светске јавности, окончан ослобађајућом пресудом. Његова изјава због које је против њега подигнута оптужница гласи:
„У овој земљи(Турској) побијено је 30 000 Курда и 1 000 000 Јермена, а нико се, осим мене, не усуђује да о томе говори“
Дела преведена на српски језик
Бела тврђава (Beyaz Kale), превод: Иван Пановић, Геопоетика, Београд 2002.
Нови живот (Yeni Hayat), превод: Иван Пановић, Геопоетика, Београд 2004. Превод награђен наградом Удружења књижевних преводилаца Србије, „Милош Н. Ђурић“, 2004.
Зовем се Црвено (Benim Adım Kırmızı), превод: Иван Пановић, Геопоетика, Београд 2006.
Истанбул, превела Мирјана Маринковић, Геопоетика, Београд 2006.
Џевдет-бег и његови синови (Cevdet bey ve ogullari), за српско издање превео с турског Енвер Ибрахимкадић, Геопоетика, Београд 2007.
Снег (Kar), превод: Иван Пановић, Геопоетика, Београд 2007.
Црна књига (Kara Kitap), превод: Мирјана Маринковић, Геопоетика, Београд 2008.
Музеј невиности (Масумиyет Мüзеси), превела Мирјана Маринковић, Геопоетика, Београд 2008